Ко уписује државне, а ко приватне факултете - када се одлази у иностранство

Игор и Александра докторирали су пре своје тридесете године. Он у Цириху, она у Лисабону. Иако су сви мислили да ће каријеру градити у иностранству - њих двоје одлучили су да се врате у домовину.

"Кад радим овде у Србији имам осећај да не радим само за себе, већ да радим за људе око мене и читаву заједницу. Испуњеније се осећам док радим,тако се нисам осећао док сам радио у иностранству и студирао", каже Игор Уљаревић, доцент на Математичком факултету.

Истина је да је тамо више новца обезбеђено за науку, каже Александра Маринковић. "Ја сам као докторанд имала већу плату тамо него сад као овде доцент. Али има и неких позитивних ствари, да не буде све тако црно, рецимо породиљско одсуство тамо је четири месеца, а овде је годину дана", каже Александра.

Кажу да су овде затекли велики потенцијал студената, али примећују и недостатке.

"Некад имам утисак да сувише пажње посвећујемо формалностима, рецимо што се истраживачког рада тиче често бројимо бодове, студентима можда недостаје усмерење", каже Игор. 

Они који се баве усмерењем студената, кажу да је велико интересовање за школовање у иностранству. А да се половина врати. Истичу, подједнаке шансе имају и они који заврше државни и приватни факултет.

"Студенте који су дошли са приватног, мањег универзитета, где су били ушушканији пошаљемо на неки већи да добију осећај веће конкуренције, и такође, кандидате који долазе са већег државног универзитета којима је потребно више личне пажње, често пошаљемо у елитне бизнис школе", каже Ана Матија Коперт из Центрар за студије у иностранству.

Оно што је сигурно, каже, јесте да сваки кандидат направи неки напредак, буде на бољем месту лично и професионално.

Државни и приватни факултети се отимају за студенте

Упућени кажу да се и државни и приватни факултети отимају за студенте да би попунили буџетска места и истичу да су неодговорно дуплирали капацитете.

"Ви ту имате тренутно 113.000 места за студенте, 1.700 програма - то је изузетно предимензионирано. Код нас се рађа деце око 65.000. Коме су намењена места која су дуплирана, то је искључиво повезано са чињеницом да се наш високошколски систем осврће само на себе, њему је брига његов опстанак и никакав однос према заједничким интересима он не осећа", каже Владица Цветковић, академик.

Додају да до пропуста у образовању долази у средњој школи  и да универзитету смета лош квалитет средњег образовања са којим студенти долазе. Савет је да се добро информишу о факултету који желе да упишу.

"Имамо много матураната из средњих стручних школа који уписују било које факултете без пријемних испита где се надају да ће моћи или да савладају нешто о чему нису довољно учили у средњој школи, или јуре само за неким такође ниским критеријумима, биће самофинансрани и сутра ће сањати да ту диплому која је свакако мање вредна некако реализују", каже Владица Цветковић.

Одлука о упису факултета, први је корак у грађењу пословне каријере, истичу стручњаци. Затим следи, по многима тежи део, завршетак студија, прилагођавање свету рада и континуирано доказивање стечених знања и умећа уз свакодневно усавршавање.