Брнабић: Међународна заједница да не окреће главу од права Срба на КиМ

Ана Брнабић их је позвала и да у ситуацији када су, како је рекла, привремене институције у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем, направиле од КиМ последњи гето на европском континенту – за Србе и друге неалбанце делањем покажу да се боре за заштиту права и слобода свих.

"Питање људских права увек је актуелно и важно као и борба за људска права, борба која никада не престаје, чак ни у оним земљама које су достигле највиши ниво њиховог поштовања", рекла је Брнабићева у Дому Народне скупштине на скупу на којем су о људским правима, постигнутим резултатима и ономе шта још треба урадити говорили председник парламента Владимир Орлић, ресорни министар Томислав Жигманов, челници УН и Мисије ОЕБС-у Србији Франсоа Жакоб и Јан Брату. 

Тим поводом Брнабићева је нагласила да обележавање Међународног дана људских права не би било потпуно без освртања на ситуацију на КиМ.

"Моје обраћање данас не би било потпуно искрено, да се на дан када славимо људска права и причамо о њиховом сталном и континуираном унапређењу и једнаким шансама за све, не осврнем и на ситуацију на КиМ", рекла је Брнабић.

Поново је упозорила на чињеницу да смо у 21. веку, на територији КиМ, у срцу Европе, суочени са елементарним кршењем људских права, да су нашем народу на Косову и Метохији, посебно током 2022. године, ускраћена и угрожена, основна људска права - право гласа, учешћа на изборима, право на то да вас заступају демократски изабрани представници, коначно - право на достојанствен, безбедан и сигуран живот.

Премијерка је нагласила је да се Срби на КиМ свакодневно суочавају са кршењем и ускраћивањем основних права, ограничавањем слободе кретања; да живе под сталним претњама и суочени са провокацијама на дневном нивоу.

"Представници Привремених институција у Приштини, на челу са Аљбином Куртијем, направили су од КиМ последњи гето на европском континенту - за Србе и друге неалбанце. И зато ми је данас важно да са овог места апелујем, још једном, на све наше партнере у међународној заједници да не окрећу главу од чињеница, да виде оно што се јасно и очигледно види, и да делањем покажу да се боре за заштиту права и слобода свих", нагласила је Брнабићева.

"Људска прва нису гарантовани стандард, зато је борба стална"

Брнабић је посетила да стално и свуда, о људским правима треба размишљати, стално се преиспитивати, увек их бранити, и о тој области стално причати.

Изразила је жаљење што сведочимо томе да, једном освојена, људска права не представљају гарантовани стандард и нагласила да је управо зато борба стална и континуирана.

Подсетила да је Србија као чланица УН, дубоко посвећена испуњењу свих обавеза према ратификованим конвенцијама, а принцип "Да нико не буде изостављен" је једно од основних начела свих наших политика.

"Србија је прва држава чланица УН која је развила Инструмент за примену принципа 'Да нико не буде изостављен' у свим законским и стратешким документима", рекла је и подсетила да се у децембру навршава осам година рада владиног Савета за праћење примене препорука УН-а за људска права.

Навела је да жеља Владе Србије да тај савет даље расте и да се унапређује и проширује.

Желимо, да позовемо представнике ПКС да се укључе у рад Савета како бисмо заједно радили на унапређењу људских права у радном и пословном окружењу", рекла је она.

"Два задатка до комплетирања система заштите људских права"

Брнабић је навела и да су пред Србијом два преостала задатка на путу заокруживања система међународне заштите људских права и да је циљ да се она испуне у 2023.

Та два задатка су ратификација Трећег опционог протокола уз Конвенцију о правима детета и ратификација Опционог протокола уз Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима.

Брнабић је скуп искористила да захвали министарки за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордани Чомић која је учинила огромне помаке када је реч о унапређењу и заштити људских и мањинских права, и јачању и промовисању културе дијалога у нашем друштву.

"Усвојили смо Закон о родној равноправности и унапредили Закон о забрани дискриминације, оба усаглашена са правом ЕУ и међународним стандардима у области људских права.

Усвојили смо и Стратегију превенције и заштите од дискриминације; Стратегију за родну равноправност; Стратегију за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва; и Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Србији", додала је премијерка.

Подсетила је и на време пандемије када су се сви у државном апарату трудили да направе баланс између заштите јавног здравља и заштите сваког појединца, са једне стране, и очувања основних људских права и што мање ограничавање индивидуалних слобода.

"Верујем, нажалост, да ће преседани које су владе широм света правиле током пандемије, остати нешто што ћемо са пажњом морати да пратимо, и о томе разговарамо, како се таква и слична ограничења не би злоупотребљавала у будућности, већ како би се стриктно контролисала и дефинисала, и то управо у оквиру форума какве су УН".

Нагласила да Влада Србије остаје посвећена стварању инклузивног друштва, друштва које поштује различитости, и поштује све мањинске групе и заједнице, и основна права сваког човека.

"То су вредности и принципи које сви ми морамо да чувамо. Хајде да покажемо заједно да су нам свима, за све, хуманост и уважавање достојанства и права сваког људског бића вредности које ћемо бранити и чувати по сваку цену', закључила је премијерка.

Жигманов: Дијалог са различитим друштвеним групама се мора унапређивати

Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов оценио је да су људска права ''крхка'' творевина.

Она се морају даноноћно унапређивати заједничким снагама, јер ''никада није готово и увек може више на срећу свих'', рекао је Жигманов и подсетио да данашњи дан позива на једнакост и хуманост , и на подсећање на чињенцу да се сва људска бића рађају слободно, једнака у достојанству и праву.

Према речима министра, култура људских права и сам дијалог са различитим друштвеним групама се мора унапређивати.

Посебно морамо посветити пажњу изградњи културе људских права код деце и младих јер једино усвајањем основних вредности од најранијег узраста можемо бити сигурни да ће права и достојанство сваког човека бити поштовани а људска права трајно негована

Орлић: Ћутање о дешавањима на КиМ највећа увреда за свакога

Председник парламента Владимир Орлић поручио је на скупу о људским правима да је Србија најбезбедније и најслободније место на свету, и да чинећи добро свима очекујемо и да други имају исти такав однос према нама и нашем народу.

"Управо у време када се људска права свакодневно на најбруталнији начин крше над Србима на Косову и Метохији очекујемо да свет реагује и не остане нем. Да се заштите ти људи, јер су криви изгледа зато што припадају једном народу", рекао је Орлић и нагалсио да очекује да се међународна заједница за српски народ заузме управо онако као што би се заузели за свој народ.

Према његовим речима, ћутати пред дешавањима на Косову и Метохији, највећа је неправда и највећа увреда за сваког човека, којим год језиком говорио и ма како се презивао.