Колико смо далеко одмакли у трци за једнакост полова на радном месту

Поменули сте више препрека, па да их сада рашчланимо. Утисак је да се са највише њих при доласку до посла сусрећу жене старије од 45 година. Кроз шта све пролазе?

- Нису само оне. Ви у 45 година сте у најбољем, најзрелијем добу, али су проблеми са којима се оне суочавају исти као и проблеми са којима се суочавају девојке које улазе на тржиште рада.

Оно што је проблем код жена старијих од 45 јесте што се оне враћају на тржиште рада после одређеног одсуства, да ли због породиљског, да ли због бриге о старима, да ли због бриге о ближим члановима породице и с обзиром на то да су промене на тржишту рада брзе и траже нова знања, настаје проблем како да се вратите на позицију са које сте отишли на одсуство.

Најчешћи облик дискриминације јесте при повратку с одсуства. Много пута смо могли да прочитамо вест да су после повратка са породиљског остале без посла, да се нису вратиле на исту позицију, већ на нижу. Како жене у Србији балансирају породични и пословни живот?

- Мислим да је то веома изазовно и оне које се осмеле да имају и каријеру и породицу најчешће долазе у систуацију да се осећају кривом што морају да направе избор, а баш због тога што нема додатне подршке - места у вртићима, продуженим боравцима и на крају крајева подела улога у самим породицама.

С друге стране, иста ситуација се дешава када немате довољно знања када се вратите на посао, а нешто се променило у начину пословања и онда ви опет трчите исту трку и послодавац вас врати истим путем и пролазоте препреке, најчешће саме.

Препреке имају и жене које се осмеле да саме покрену посао. Месецима указују на примања на породиљском, али то није једино са чиме се сусрећу. Подаци кажу да једна трећина предузетница затвори фирму већ у првој години пословања. Шта им недостаје на путу до успеха?

- Код предузетница је битан још један изазов који треба поменути. Ми још не знамо ко су стварне власнице фирме, да ли је само про форме отворена фирма на жену или је жена стварна власница.

Жене углавном добро промишљају како желе да воде бизнис, али с друге стране постоји онај изазов да ви немате довољно вештина за прављање.

Ви сте током истраживања потврдили да постоје одређени помаци у протеклим годинама, посебно на пољу регулативе, али да није доследна примена у пракси. Према ономе што сте чули од испитаница, ко не ради свој посао?

- Закони се не примењују у потпуности и то су наше испитанице потврдиле и да не знају коме треба да пријаве повреду или дискриминацију. Највише је дискриминације при повратку на посао, приликом запошљавања, напредовања и фали надгледање примене прописа.

Дали сте и низ препорука како да се превазиђе родни јаз на тржишту рада. Које би биле најзначајније?

- Пошто постоји више закона који регулишу ову област, требало би их ускладити како би примена била боља, а затим оснажити жене кроз менторску и сваку другу подршку да се боре против дискриминације, на сваком нивоу, свим начинима.

Јер, можете да замислите - ако је тешко женама које су већ оснажене, шта је са женама из маргинализованих група, Ромкињама, женама са инвалидитетом, женама на селу, а ту је ситуација знатно тежа.