Повереник Мариновић: Информатор о раду нема ни половина државних органа, а рок истекао средином месеца

За девет месеци примене Закона, од око 20.000 органа тек њих око 6.000 је израдило Информаторе о раду. Да ли сте очекивали такав исход?

Прецизније, најновија информација од данас, 6.820 се регистровало за објављивање, од тога је 6.110 објавило Информатор у јединственом информационом систему Информатора који се води на сајту Повереника. Ако ћемо да гледамо после овог закона, та бројка није добра и очекивало се више. Међутим, ако погледамо из угла да је пре неколико месеци, свега пар десетина било објављено и да нас је то натерало на једну опсежну акцију, да би пробудили свест органа власти да то ураде, сада могу рећи да нисам очекивао и да сам позитивно изненађен и овим бројем.

За оне који су се оглушили о спровођење одредби Закона запрећене су високе новчане казне. Kоме казне следе - органу или руководиоцу?

Казне су предвиђене за руководиоца органа. Дакле, за министра у министарству, директора јавног предузећа, градоначелника, начелника општинске управе и слично, директора школе или болнице. Казне су од 20.000 до 100.000 динара и њих може изрећи прекршајни суд, по захтеву за покретање прекршајног поступка који против тог руководиоца подноси Повереник.

Хоћете ли почети одмах са кажњавањем? Рок је истекао пре десетак дана. Да ли ће одмах уследити казне или остављате неки простор да они који можда нису стигли да ураде да имају још мало времена?

Нећемо бити строги формалисти. Јесте рок истекао 16. новембра, али ми смо навикли иначе, као народ, да све радимо у последњи час. Тако је највећа навала практично на систем. Регистровање и објављивање информатора је било задњих месец дана, да не кажем задњих десет дана и тај број константно расте. Сваки дан се нови органи власти региструју да објаве информатор и објављују информаторе, тако да ћемо им пружити шансу да то ураде, ценећи суштину и сврху објављивања информатора. Сврха није да онај ко не објави, односно руководилац органа, буде кажњен. Сврха је да грађани, сви заинтересовани, медији, могу да нађу информације о раду неког органа власти на једном месту, на том јединственом информационом систему код Повереника на сајту и да лепо виде, нађу све или готово све информације о раду неког органа власти од највишег до најнижег нивоа који их интересује.

До ових измена, ту обавезу је имало нешто више од 3.700 државних органа. Међутим, сведочимо томе да је и међу њима било оних који нису савесно радили тај део посла - често су на сајтовима информатори били стари и по неколико година, а неки их нису ни објављивали. Јесте ли их упозоравали? Јесте ли имали у том смислу неку врсту контроле?

То сте потпуно у праву. Прво, веома мали број је објављивао, иако је много мањи број имао обавезу него што сада има, вишеструко мањи. Од тих 3.700 и нешто органа који су имали ту обавезу, највећи број у некој години је био 1.800, значи ни пола. С друге стране, Повереник тада није имао овлашћења. Повереник је добио овлашћења изменама закона и да контролише објављивање и израду информатора и ажурирање информатора и да подноси захтев за покретање прекршајног поступка против руководиоца.

Видели смо да нису баш ажурни да податке дају сами, а како реагују када грађани од њих траже? На кога се највише жале грађани, а кога највише хвале?

Кога хвале - не хвале нама никога, јер ми смо другостепени орган, поступамо по жалби и ми смо ту за оне који су незадовољни, не за оне који су задовољни и то је једна од мањкавости старог текста закона, што Повереник није могао да има увид у право стање ствари на терену. Ми смо имали само увид у број незадовољних и то не свих незадовољних, него оних који су били незадовољни, па се жалили нама, јер неки су незадовољни, па се не жале. Дакле, сви они против којих се не жале, можемо рећи да добро раде и да одговорају органима власти. Мада не знам колико захтева добијају. По правилу, највише се жале на МУП, мада то је и логично, не зато што је МУП најзатворенији, него убедљиво највише захтева се подноси МУП-у, па самим тим и највише квантитативно, не и процентуално, жалби се подноси против МУП-а. Има ту још жалби на још нека министарства и тако даље и на одређена јавна предузећа.

Ми често чујемо, и од носилаца државних функција - да је транспарентност рада државних органа, један од услова демократског друштва. Kакав је Ваш утисак, јесу ли запослени у органима власти свесни тога да је транспарентност њиховог рада важна за функционисање овог друштва?

Не још у потпуности. Ми смо учинили неколико корака у том смеру. Један од њих је измена закона. Ми смо практично у члану 1. прописали обавезу органа која нема пандан у санкцији, али обавеза је свих органа власти да проактивно, како се то сад модерно каже, унапред објављују све информације о свом раду пре него што их било ко затражи.

Оно што морам да Вас питам на крају, а тиче се такође права грађана и њихове заштите - али оног другог дела у имену ваше функције - заштите података. Претходних неколико дана имали смо попуста, посебно у онлајн трговини, јесу ли се грађани жалили на злоупотребе и да ли су вам се грађани јављали због превара?

Да ли је било злоупотребе, то не знам, због тога што нам се грађани нису јављали због превара. Добро је што је тако. Ја верујем да су сви гледали свој интерес како да дођу до робе која је на снижењу, тако да је овај "црни петак" прошао светло, што се тиче заштите података о личности и што се тиче овлашћења Повереника. Ја се надам да ће тако бити и убудуће.