Крстоношићи из Кикинде гаје кикирики, какав је принос на нашим просторима

За производњу кикирикија Владимир Крстоношић из Кикинде се заинтересовао када је сазнао да се ова биљка успешно гаји у јужној Русији. Род је издашан, од једне семенке настане до петнаест махуна. Технологија гајења је слична неким биљкама које су овде добро познате.

"Свако ко је гајио соју и кромпир, тај може да гаји кикирики, не требају му никаква нова знања. Значи у раним фзама је соја у каснијим фазама је кромпир. Може да се шпарта, а чим крене бујно цветање треба га загртати, често и дубоко као кромпир", рекао је пољопривредни произвођач из Кикинде Крстоношић.

На 13 јутара обрадивих површина производња у овом газдинству је подређена културама од којих се може добити уље или брашно.

"Узгајамо лан, уљани лан. Имамо ланено уље. Наравно сунцокрет свако има, цедимо и сунцокретово уље. Имамо уљану тикву. Нажалост још увек радимо ручно. Али такође планирамо да то не буде тако него да се и ту механизујемо. Да би се више имало времена, да би могли на већим површинама да радимо," каже Владимир Крстоношић.

Идеја породице Крстоношић је да производе здраву храну по принципима органске производње и да подједнако развијају ратарство, повртарство и сточарство. Производено пласирају са кућног прага.

"То су корени, земља је нешто што је природно и бављење уопште поврћем или сточарством или било чиме другим то је нешто што је природно и нормално од вајкада што се људи баве. И то је нешто што је лепо," каже Мартина Крстонишић.

Просечна површина пољопривредног поседа у Србији је око шест хектара, а ту површину земље поседује близу две трећине пољопривредника. Ратари на оваквим поседима не могу да зараде. Стручњаци зато препоручују да се гаје исплативе културе попут поврћа, лековитог биља или јагодичастог воћа.