Хоће ли филм покренути ланчану реакцију – ко може да се упише у регистар давалаца матичних ћелија
Прва трансплантација матичних ћелија из коштане сржи урађена је 1958. године и то код наших грађана који су били озрачени у Институту "Винча" током хаварије. Трансплантације су урађене у Француској, а тај догађај је основа романа "Случај Винча" професора Горана Милашиновића, као и сценарија новог филма Драгана Бјелогрлића. Екипа РТС-а била је на снимању филма "Ланчана реакција".
"Ја тумачим лик Росе, то је млада физичарка која је заједно са својим колегом и професором озрачена и која се бори за свој живот", каже Алиса Радаковић.
Да помогну и њој и другим српским научницима озраченим током акцидента у Институту "Винча" одазвали су се француски грађани, а прве трансплантације коштане сржи урадио је професор Мате у парској Кири клиници. Историјски догађај и један од најзначајнијих момената у модерној медицини преточен је у књигу, па у филм.
"Бомбардовани смо са разних страна са разним темама које су можда мање битне, али ова тема која је веома битна је некако и мени промакла, али имам прилике да познајући сценарио, познајући важност свега овога будем један од људи који су се пријавили", поручује Радивоје Буквић.
"Мислим да је ово највећи омаж њима, онима који су у тренутку када је заправо све ово била непознаница и одлучили се на тај храбри корак у том тренутку, донирали људима које не познају своју коштану срж. Данас сам се уписао у регистар, мислим да ме је дефинитивно филм покренуо", додаје Јован Јовановић.
Глумачка екипа "Ланчане реакције" нада се да ће покренути ланчану реакцију код свих који могу да помогну, а који и даље размишљају. Сви здрави, од 18 до 45 година, могу да се упишу у регистар – у протеклих неколико месеци то је учинило готово 3.000 људи.
"Та процедура је потпуно безбедна и безболна, али шта још вучемо из тог времена, још је тешко обезбедити довољан број давалаца и да дођемо до тога 'слажем се' и да идемо у процедуру. Ја се надам да ће филм пренети осећања која су владала и тада и сада, безнађе и стрепњу ишчекивања даваоца и једна ланчана реакција која носи живот уколико трансплантације буде", наглашава др Глорија Благојевић из Регистра давалаца матичних ћелија хематопоезе, Институт за трансфузију крви.
Редитељ Драган Бјелогрлић један је од првих потписника донорске картице у Србији. Одлучио је да завешта своје органе и подржи националну кампању "Продужи живот" наше куће.
У ишчекивању новог филма и информација – светски регистар давалаца матичних ћелија броји више од 40 милиона људи. Захваљујући њима у нашој земљи урађено је 238 трансплантација, а још седморо оболелих добило је нову шансу захваљујући донорима из нашег регистра.
Коментари