Колико су имовинска питања важна за унапређење инвестиционе климе у Србији

Поред 415.000 заосталих предмета и пет милиона објеката неуписаних у катастар, директор РГЗ-а каже да има најбољи дигитални портал на свету. Објашњава да је рок за упис нових предмета у катастар пет дана, а да је до застоја дошло због много предмета који имају неисправну или непотпуну документацију и нису у надлежности катастара, већ замршених локалних и републичких прописа.

"Сви дођу да нам нешто објашњавају, нашим референтима. А нашем референту једино је закон оно што је од докумената донето пред њим. Ако су документа проводива - он проводи. Ако документа нису проводива, може да буде најтужнија прича на свету, он не сме то да спроведе", каже директор РГЗ-а, Борко Драшковић.

За боље пословање и нове инвестиције неопходна су савременија законска решења која треба да донесе нови Закон о легализацији.

"Нешто што ћемо свакако подржавати кроз рад савета, али и кроз развој компанија су теме везане за енергетску транзицију државе, привреде и грађана ка обновљивим изворима енергије и креирање једног независног енергетског система", напомиње Андрија Вуковић, председник Савеза за имовину и инвестиције.

За развијање пословне инфраструктуре неопходне су и базне станице телекомуникационих оператера, посебно са развојем 5Г мреже. Њих како кажу, опструирају локалне самоуправе које немају истоветне прописе.

"Базне станице не могу да се постављају на 50 метара удаљености од суседне зграде. И онда долазимо у ситуацију да је у неким градовима и општинама практично немогуће постављати базне станице, а без њих мобилни телефони и друга средства бежичне комуникације не могу да функционишу", каже Марко Јовић из компаније А1 Србија.

Тек са комплетирањем базе легализованих парцела и некретнина тзв. геопросторним подацима, инвеститори могу да планирају улагања. Тај посао, тврде стручњаци, је од велике користи за државу, јер доноси повећање БДП- а за седам одсто, и раст грађевинског сектора чак за 15 одсто.