Велики Међер, место голготе српских логораша у Великом рату

У Великом рату нису страдали само војници на бојишту, већ и велики број цивила, међу којима је било српских држављана, који су одвођени у логоре у тадашњој Аустроугарској монархији. Један такав логор био је у словачком Великом Међеру.

Пуковник Михаило Зоговић пронашао је где је окончан живот његовог претка Спасоја, који је као четрнаестогодишњи дечак одведен са њиве у логор у Словачкој.

"Његова мајка ишла је дванесет километара, кукала је и молила аустроугарске војнике да допусте само да се обује. Нису дозволили", каже Зоговић.

Након Мојковачке битке, три брата из породице Лабан интернирана су као заробљеници. Ђуро и Милош су се упркос патањама вратили кући, а кости Милића никада нису пронашли.

"Он је, како нам баба каже преминуо у логору од последица тортуре, глади и шпанске грознице", каже потомак логораша Владимир Лабан.

У Великом Међеру страдало је више од шест хиљада војника и цивила као у једном од логора смрти. Први логораши стигли су у октобру 1914. године.

Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој истиче да је од од новембра до фебруара месеца умрло преко две хиљаде људи. "Они су живели у нељудским условима. Били су једноставно на пољани, смештени, копали су земљу рукама да се не би посмрзавали, а сакривали су се и покривали су се са телима умрлих логораша, док им нису одузели и та тела", додаје Рибич.

Страхоте српских страдалника побудиле су сузе пуковника у пензији и борца са Kошара.

Душко Шљиванчанин, Савез удружења бораца Србије да му се то први пут десило када је чуо песму "Вила са Kошара". На оваквим местима заиста овај просто суза иде сама, додаје Шљиванчанин.

Зоран Антић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања указује на то да је регистровано више од шест хиљада ратних меморијала на просторима и земље и широм Европе и света.

"Углавном тамо где не можемо да стигнемо наша дипломатска представништва преко Министарства спољних послова обилазе и одржавају и одају пошту страдалима на тим ратним меморијалима", каже Антић.

Ове године у државној делегацији посебну част да се поклоне сенима предака имали су потомци, али и будући официри војске и полиције, као и удружења која чувају сећање на оне који су пут слободе поплочали својим телима.