Зелена струја од малих произвођача – када ће соларни панели на зградама бити уобичајена појава

Две трећине електричне енергије грађани Србије добијају из термоелектрана, највећих загађивача животне средине. Питање је како обновљиве изворе енергије укључити у електроенергетски систем Србије. Иако делује да заостајемо за достигнућима у свету, протекла година је за нас била прекретница.

Слободан Ружић, консултант за регулаторни оквиру у енергетици на УСАИД пројекту "Боља енергија" каже да је регулаторни оквир направљен већ у фебруару ове године.

"И сад ми већ имамо у Србији преко 300 домаћинстава која су стекла статус купца-произвођача и неколико десетина привредних субјеката које је то урадило. Циљ нашег пројекта у тој области је да што више промовишемо производњу електричне енергије за сопствене потребе", напомиње Ружић.

Већина зграда у Србији изгуби око 60 одсто енергије, па њихово одржавање кошта двоструко више. Било би добро да смо, кажу, са овим почели пре двадесет година.

За масовност недостају милијарде долара

Руководилац пројекта "Боља енергија" у Србији Даниел Берг напомиње да ће бити потребне милијарде долара за обнову зграда.

"То ћемо урадити тако што ћемо створити финансијске инструменте. Пројекат 'Боља енергија' је веома мали са 20 милиона долара за пет година. А нама су потребне милијарде долара у наредних десет година. Уколико успемо да, на овај начин, сваке године, обновимо два, три или четири одсто зграда, за неколико година, постићи ћемо добре резултате", наводи Берг.

Идеју о производњи електричне енергија из обновљивих извора, за сопствене потребе, промовише се широм Србије. Пројекат је почео у Сомбору.

"Осетили су побољшање, око десет до двадесет посто су били мањи рачуни, а и лети је било мање потребе да се користи клима, јер је у становима било пријатније", каже Војислав Јакшић Амановић, управник једне зграде у Сомбору.

Прописи коче боље резултате

Предности су многобројне, а проблем почиње услед неодговарајућих прописа.

"Законодавац није предвидео обавезу снадбевача електричном енергијом да склопи са њим уговор кад овај изгради електрану. То ствара једну врло непријатну ситуацију за оног ко треба да уложи своје паре", сматра Слободан Ружић.

Наглашава да је то нарочито неповољно за банке које треба да финансирају пројекат, без гаранције да ће клијент стећи статус купца-произвођача. "Што се тиче домаћинстава, купци-произвођачи морају да плаћају на један већи део енергије, него што је оправдано, и акцизу и ПДВ и двоструке трошкове приступа систему", указује Ружић.

Даниел Берг истиче да има још много препрека, нарочито у великим зграда. 

"Потребно је информисати људе, постићи договоре, а потом сакупити новац којим ће се повећати енергетска ефикасност зграде. Најбитније је да нас држава подржи, тако што ће пружити одређене гаранције. Преговарамо са Владом Србије, али и са институцијама АП Војводина. Уверен сам да ћемо постићи договор да се више новца усмери у планску обнову и изградњу зграда", напомиње Берг.

Једно је сигурно – енергетска транзиција је неизбежна. Иако не идемо у корак са западном Европом, постајемо свесни колико је важно допринети енергетској ефикасности, а то ће нам, заузврат, кажу стручњаци, отворити многе могућности.