Трагови крви убијених паса на улицама Смедеревске Паланке – какве су казне за злостављаче животиња

Трагови крви убијених паса и даље су на улицама Смедеревске Паланке. Снимак са надзорних камера једног супермаркета који је доспео на друштвене мреже, а на којем се види како за сада непознати починиоци, одвлаче убијеног пса, узнемирио је јавност.

Против непознатих починиоца, поднете су кривичне пријаве. РТС-у је потврђено да полиција интезивно ради на расветљавању случаја.

Адвокат Вук Ђорђевић објашњава да је после њихове пријаве, формиран у тужилаштву у Великој Плани, те да се сада прегледају снимци са свих сигурносних камера у граду.

"Чим смо добили сазнања да је пуцано по граду, пошто имамо индиције да није било убиство из хладног оружја, одмах смо поднели кривичне пријаве против Н. Н. лица која су у ноћи између 12. и 13. октобра, ишли по граду и радила то што су радила", наводи Ђорђевић.

Потребна примена закона у пракси

Активисти за заштиту животиња, истичу да је проблем напуштених паса сложен и да је пре свега потребна едукација грађана, као и примена Закона о добробити животиња за који кажу да је добар, али да се у пракси не примењује адекватно.

"Закон каже да сте дужни да спречите нежељено потомство. Не каже да сте обавезни да стерилишете пса, али да сте дужни да спречите уколико не желите. Наш народ то уопште не поштује", наводи активисткиња из Смедеревске Паланке Невена Тошић.

Подсећа да постоји програм за школе и вртиће под називом "Плави пас", према којем се деца уче како да поступају са псом када га виде на улици.

Изградња азила 

Активисти и грађани, присуствовали су састанцима у општини, на којима се говорило о решавању вишегодишњег проблема напуштених паса.

Један од корака јесте и израда пројекта за изградњу азила у Смедеревској Паланци.

"Пројекат ће кренути у јануару. Подразумева, осим инфраструктурне изградње прихватилишта, стерилизацију, чиповање, пописивање паса и мачака", објашњава председник општине Смедеревска Паланка Никола Вучен.

Напуштени пси, нису кривци за ову ситуацију, а кажњени су сурово. Небрига институција и грађана довели су до тога, да најбољи човеков пријатељ буде третиран како не заслужује ниједно живо биће.

"Блага казнена политика" 

Шеф катедре за судску ветеринарску медицину на Ветеринарском факултету у Београду, професор доктор Владимир Нешић изјавио је за РТС да су мета насиља углавном напуштени пси и мачке, али и они који имају власнике.

Истиче да је научно потврђена веза између злостављања и убијања животиња и насиља над људима, те да је због тога у друштвеном интересу да се окрутност над животиња препозна као вид насиља у друштву.

Нешић каже да је неопходно да се пријави сваки случај злостављања и убијања животиња, али указује да полиција и тужилаштво углавном упућују оштећене да прибаве доказе, због чега се и дешава да докази изостану.

"Постоји идеја да се у МУП-у формира посебно одељење, које би имало обучен кадар да ефикасније пронађу починиоце и да обезбеде доказе на основу којих би могли да буду оптужени", наводи Нешић.

Наглашава да се у Србији према статистичким подацима пријави око 200 починиоца кривичног дела убијања и злостављања животиња.

Додаје да свега половина починиоца буде позната, трећина оптужена, а 20 особа просечно у току године буде и осуђено. "Санкције су новчане казне, условне осуде, судске опомене, а изузетно и казна затвора која је у минималном трајању од два до шест месеци", објашњава Нешић.

Оцењује да је реч о благој казненој политици, те да друштво треба да препозна насиље над животињама, те да се ефикасно мора сузбити проналажењем и строжом казном за починиоце.