Може ли нам Правна клиника за еколошко право заштитити животну средину
У Србији је и даље мало изречених казни за еколошки криминал иако је законодавство у великој мери усклађено са европским. У сарадњи са Мисијом ОЕБС-а, као наставак сарадње на развоју специјалистичких и мастер студија у области еколошког права, на Правном факултету Универзитета у Београду осма генерација студената похађа Правну клинику за еколошко право.
Суд у Француској казнио је државу која мора да плати 20 милиона евра због тога што није учинила довољно да побољша квалитет ваздуха у неким деловима земље. Осам градова у Србији има лошији ваздух од најзагађенијег града у Европској унији. Индустрија испушта отпадне воде у реке, али готово нико не одговара због тога.
"Када говоримо о безбедности, то укључује и здравље грађана, а видимо да животна средина све више утиче на здравље и добробит људи. Србија има прилично добре законе о контроли животне средине, али када је реч о примени закона, потребна је едукација о еколошком праву", напомиње Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.
Право на здраву животну средину требало би да је гарантовано Уставом Србије. Члан 76 Устава каже да "свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању и да је свако, а посебно Република Србија и аутономна покрајина, одговоран за заштиту животне средине".
"Никада казна не може бити адекватна штети која настаје у животној средини. Због тога је превенција важна. Због тога је важно да наши правници, студенти који похађају Правну клинику за еколошко право, добро познају еколошко законодавство и добро знају како изгледа пракса поступака у вези са издавањем дозвола оператерима, јер је то кључни део заштите животне средине", наводи др Мирјана Дреновак-Ивановић, професор на Правном факултету у Београду.
У већини прекршајних поступака изречена је новчана казна од неколико стотина евра, а код кривичних дела само је у пет случајева изречена казна затвора.
"Има пресуда, али још то није на нивоу на ком треба да буде. Свакако битна је ту и одговорност за штету животне средине. Скоро смо имали пресуду која се баш тиче 'Зиђина', где је казна била милион динара", каже Данило Радичевић из Регионалног центра за еколошко право.
За разлику од осталих информација по којима на захтев повереника за информације од јавног значаја, органи власти морају да поступе у року од 15 дана, за податке о угрожавању животне средине прописан је рок од 48 сати.
"Уколико се ради о непосредном угрожавању животне средине, као што је исто прописано и за здравље, у том случају, уколико орган не одговори у року од 48 часова, не мора да дâ информацију, али мора да објасни зашто је не дâ. У том случају, може жалба нама одмах трећи дан и ми промптно решавамо жалбу. Било је случајева и 'Рио Тинто' и разних МХЕ и сличних", наводи Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
Правну клинику за еколошко право у овој школској години похађа 40 студената.
"Постављају питања о актуелним темама, неки од њих живе у местима у којима се неки од тих случајева дешавају или су се десили и траже активно одговоре како они могу и шта могу да ураде. Ово је први корак како млади људи у ствари крећу да се интересују за ову област и виде шта заправо могу да ураде", наглашава Сара Цојић, секретар Правне клинике за еколошко право.
Наш кривични законик прописује 18 кривичних дела у области заштите животне средине. Закон о одговорности за штету према животној средини чека на усвајање још од 2015. године.
Коментари