Дефиле "Победа слободе" – сећање на Дан ослобођења Београда
Меморијалним дефилеом "Победа слободе" Почасног вода питомаца Војне академије Министарства одбране, у присуству представника Града Београда, почело је обележавање Дана ослобођења Београда у Другом светском рату. Државне делегације су положиле венце на споменике Вечна ватра и Црвеноармејцу на Спомен-гробљу ослободилаца Београда и на Споменик незнаном јунаку на Авали.
Током манифестације "Дани слободе 2022", од 20. октобра до 1. новембра, културним и уметничким догађајима биће обележени дани ослобођења Београда у Првом и Другом светском рату.
У дефилеу Почасног вода испред хотела "Москва" на Теразијама а потом ка Тргу републике, давдесет питомаца носило је реплике застава бригада које су учествовале у ослобађању Београда.
По завршетку дефилеа, на Тргу републике одржава се концерт "Песма слободе" који ће пратити драмско извођење, а у 17 сати почиње пројекција чувених партизанских филмова.
Од сутра ће испред значајних споменика савезницима бити одата почаст и захвалност у борби за ослобођење.
Манифестација се завршава представом "Повратак у Београд", 1. новембра на платоу испред Скупштине града у 13 сати, која се бави причом Ивана Живаљевића, првог српског официра који је после 45 дана офанзиве, ушао у Београд.
У ослобођењу Београда пре 78 година учествовале су партизанске јединице Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су одлучујућу битку за Београд завршиле 20. октобра 1944. године, чиме је немачкој армијској групи "Србија" нанет тежак пораз.
Ослобођењем Београда окончана је 1.287 дана дуга немачка окупација а Београд је, уз делимично Париз, био једини главни град у Европи у чијем је ослобађању са армијама великих сила равноправно учествовала регуларна национална војска – НОВЈ.
У борбама за ослобођење Београда од немачке окупације погинуло је 3.000 бораца Народноослободилачке војске Југославије и 960 војника совјетске Црвене армије.
Венци на Спомен-гробљу ослободилаца Београда
Државном церемонијом на Спомен-гробљу ослободилаца Београда, коју је предводила министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић обележена је годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату.
Венце су, поред Кисићеве положили министар спољних послова Никола Селаковић, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, представници дипломатског кора међу којима и амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, представници СУБНОР-а, удружења грађана...
Венце су положили и на Споменик Црвеноармејцу и Вечна ватра, а након тога уписали су се у спомен-књигу.
"Нека је вечна слава и хвала бесмртним ослободиоцима слободарског Београда 1944. године. Живео Београд! Живела слобода! Живела Србија!", написао је министар Селаковић.
Гробље ослободилаца Београда 1944. је спомен-гробље посвећено југословенским и совјетским борцима погинулим у борбама за ослобођње Београда, октобра 1944. године.
Отворено је 20. октобра 1954. године поводом десетогодишњице ослобођења, а на њему је сахрањено 1.395 бораца НОВ и ПОЈ и 818 бораца Црвене армије.
Министар одбране Небојша Стефановић положио је венац на Споменик незнаном јунаку на Авали поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.
"Јунаци, својом неустрашивом борбом против фашизма уписали сте се часно у историју и показали целом свету колико је несаломива воља и силна љубав српског народа према слободи. Да нам вечно живи наша једина Србија и, на данашњи дан ослобођени, Београд", написао је у спомен-књигу Стефановић.
Коментари