Хоће ли осветничка порнографија постати кривично дело
Кривични законик у Србији не препознаје осветничку порнографију као кривично дело. То би требало да буде једна од измена прописа које се очекују до краја године. У међувремену на друштвеним мрежама све се чешће деле порнографски садржаји, а на апликацији Телеграм откривено је десетак група у којима хиљаде мушкараца размењују снимке бивших или садашњих партнерки.
Свакој десетој средњошколки догодило се да њену фотографију или видео-снимак, које је послала приватно, неко објави. Све чешће жртве су и јавне личности. Поред тога у такозвану осветничку порнографију спада и свако уцењивање експлицитним садржајем и његово дељење без дозволе.
"Аутономни женски центар пружа бесплатну правну помоћ и нама се отприлике једном недељно обрати жена са овим проблемом. Зато смо маја месеца, када смо сазнали да је Министарство правде формирало радну групу за измене и допуне кривичног законика, предложили да и ово дело уђе у наш кривични законик као кривично дело", каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Кривични законик, осветничку порнографију не препознаје као кривично дело. Гоне се само случајеви дечје порнографије, прогањања, уцена или полног узнемиравања. За објављивање и дељење њених снимака – жртва мора да покрене приватну тужбу.
"За основни облик тог кривичног дела запрећена је казна до годину дана затвора. Значи, учинилац тог кривичног дела највероватније не би добио озбиљнију казну, него би био условно осуђен. Измене кривичног законодавства морале би да укључе пооштравање казне, изричитог прописивања таквог кривичног дела и можда поновно разматрање да се врати у наш кривично-правни систем клевета, као изношење нечег што је неистинито", објашњава заменик Републичког јавног тужиоца Горан Илић.
И поједини медији често преузимају улогу судије и доносе закључке о томе да ли је и шта истина, објављују приватне фотографије и снимке мислећи на тираж, не и на последице по жртву.
"Ту треба мало шира акција и треба продубити свест свих – како грађана, тако и свих оних који шире те вести: разних видова медија, електронских, штампаних, друштвених мрежа. Треба утицати на њих превентивно. Имали смо и трагичних последица, имали смо чак и случаја самоубистава младих особа које нису могле да истрпе терор на друштвеним мрежама", сматра повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић.
Познат је случај новинарке Кадије Исмаилове против Азербејџана. Њој су, како се претпостављало, тајне службе поставиле скривене камере у спаваћој соби, да би потом на интернету били обављени њени интимни снимци са партнером. После неколико година, Суд у Стразбуру је пресудио да су јој повређена права на поштовање приватног живота. То је била прва пресуда Европског суда за људска права која се бавила осветничком порнографијом.
Коментари