Од почетка године 52 особе жртве трговине људима – како препознати ризичне ситуације

Лак плен може бити свако, на то упозоравају они који знају да препознају ризичне ситуације и заштите потенцијалне жртве. Кажу да кријумчари не бирају средства да дођу до циља.

"Обично када позив за интервју и понуда за посао изгледају исувише добро да би били истинити, или су с вама успоставили контакт преко друштвених мрежа, ако делује савршено – највероватније није реч о искреној понуди", упозорава Софија Лопес, волонтерка из Португалије.

Ива Вребац, волонтерка из Хрватске, истиче да се иза тога често крије замка трговања људима.

"Па тако можемо препознати да особе раде бројне радне сате у дану, не добијају плату, одузети су им документи често су затворени у некаквој соби, особе које их држе у ропском положају прете њима и њиховој обитељи", наводи Ива Вребац.

Трговина људима је један од најуноснијих илегалних послова – преко принудног рада и просјачења или сексуалном експлоатацијом лако се дође до зараде.

"Забрињавајуће је то што су деца у броју идентификованих жртава трговине људима сваке године заступљена од 45 до 50 посто. Углавном су девојчице заступљене када је у питању дечја популација. Оне се баве просјачењем и жртве су принудних бракова и кроз то иде и сексуална експлоатација", објашњава Александра Љубојевић, директорка Центра за заштиту жртава трговине људима.

Жртве и мигранти и избеглице  

Сексуална експлоатација не заобилази ни мигранте и избеглице. У угрожену категорију сврстава их то што често путују сами, без докумената, остају без новца и заштите. Јесте радна експлоатација ређа, али је врло често масовнија.

Из невладине организације Астра у извештају скрећу пажњу да случај вијетнамских радника откривен пре годину дана у зрењанинској фабрици још нема епилог.

Како су ти радници добили радне визе, ако није поштована поцедура запошљавања страних радника? Да ли је неко у Националној служби за запошљавање видео нацрт уговора који је послодавац по закону обавезан да проследи националној служби пре издавања радне дозволе? Ако је видео, како је могао да прећути ужасно интензивно кршење закона о раду? – питања су која поставља Марио Рељановић, научни сарадник Института за јавно право.

Јасмина Крунић, координаторка за јавне политике Астре, наводи да се већина радника вратила у Вијетнам.

"Али чему служи овај извештај, служи томе да покушамо да подстакнемо нашу државу да реагује да се овакви случајеви не би понављали. Очигледно је да је тренд тога да наши радници, наши стручни радници одлазе на запад, фигуративно, а да ми постајемо терен где ће долазити радна снага с Блиског и Далеког истока. Овакве ситуације морају бити спречене", закључује Крунићева.

Указује и на то да је случај радника у Зрењанину два пута споменут у последњем извештају Европске комисије, као и у извештају Стејт департмента о трговини људима.