Гаража кошта као гарсоњера – паркинг место постало луксуз, а издавање добар бизнис

У првој половини ове године прометовано је готово 8.500 гаража или гаражних места, што је 22 oдсто више него у истом периоду прошле године, чиме је финансијски обрт увећан за скоро 60 процената.

"Тржиште некретнина је експлодирало, па долазимо до тога да на терену имамо информације да је гаража продата у вредности једне гарсоњере", каже Јелена Давидовић са портала Некретнине.

Поседовање гараже, или гаражног места постало је луксуз, којим, осим што штитите свог четвороточкаша или не губите време на тражење паркинга, можете да започнете озбиљан бизнис.

"Бизнис за који вам не треба огромна количина новца да инвестирате у старту као за стан. Ако узмете пример да једна гаража кошта 'икс' новца и да се издаје за неки новац, ви стан не можете толико да платите и да издајете", објашњава Иван Кошутић са портала Твоја гаража.

Некада су приликом куповине стана, саставни део били подрум и гаража или паркинг место. Данас је све предмет трговине. Према статистици Републичког геодетског завода, пре три године на сваких пет станова у Србији продата је по једна гаража, док је на основу података за првих шест месеци ове године сваки трећи стан купљен са гаражом.

"Ми се као земља и као градови одлучујемо за то да имамо минималан број паркинг места који је прописан за одређене садржаје. У свету и Европи се прелази углавном на одређивање максималног броја паркинг места, али је то понекад неизводљива мисија у смислу броја возила која одређена породица, чак и просечна породица, не само социјално богатије породице, имају два, па некад чак и три аутомобила", каже др Урош Радосављевић, руководилац мастер студија Интегрални урбанизам на Архитектонском факултету.

Локација диктира цену 

У главном граду гаражно место се може купити за 10.000 евра, али у зависности од локације цене се мењају.

Према подацима РГЗ, 90 одсто гаражних места на општини Савски венац продато је по ценама од 20.000 до 26.000 евра, док је на општини Стари град продата гаража за 37.000 евра.

"Уколико узмемо у обзир да је просечна цена ренте гараже у престоници 160 евра, на најатрактивнијим градским локацијама, као што су Врачар или сам центар града, на Вождовцу 85 евра, на Новом Београду од 100 до 120, а рецимо на Бановом брду и Савском венцу је готово немогуће наћи гаражу и гаражно место да се рентира, онда можемо да констатујемо да јесте у питању уносан посао", истиче Јелена Давидовић.

Како решити проблем пакирања 

Проблем са паркирањем, кажу стручњаци, у већим градовима може да се реши на неколико начина – побољшањем јавног градског превоза, метроом, променом навика становништва, а у неким земљама се практикује ограничавање броја аутомобила које домаћинство може да поседује.

"Постоје стамбена насеља у којима становници практично одустају од коришћења сопственог аутомобила. У Немачкој и неким другим европским градовима је та пракса и примери су заживели, тако да ви практично куповином стамбене некретнине потписујете уговор да нећете постати власник возила. Уколико прибавите возило и региструјете возило на своје име, аутоматски уговор престаје да важи и морате да се иселите са те локације", објашњава др Урош Радосављевић.

Низ је решења, закључују саговорници, али их је потребно применити, поготову у градовима као што је Београд, где је од укупног броја прометованих гаража у Србији у претходних шест месеци 80 одсто продато у престоници. Сагласни су упућени да ће се рентирање гаража или гаражних места још више развијати као уносан посао.