У Србији настаје нова класа – рентијери, да ли је долазак Руса једини разлог папрених цена станова

Станови су скупи, али изгледа само онима који желе да живе у њима. За оне који купују станове да би их рентирали – ово је, кажу стручњаци, одличан начин да остваре профит. Они неретко постају власници неколико станова чиме се смањује понуда, а подиже цена некретнина.

"Није тајна да људи у Србији користе станове да би пласирали свој капитал. И то не би био проблем да постоји довољан број станова да сви они који желе да живе у становима које купе, могу заиста и да их приуште. Међутим, овај феномен гомилања станова, где ви користите станове да бисте зарадили новац за дугорочно или кратокорочно рентирање, створио је једну нову врсту социјалне неједнакости", навео je ванредни професор Факултета политичких наука Бојан Вранић.

Створила се кажу нова класа – класа рентијер, која, показују истраживања, представљају једну врсту нелојалне конкуренције људима који покушавају да стекну кров над главом. Решење је, кажу, промена пореског система.

"Да порези за сваку наредну некретнину се прогресивно повећавају, тако да други порез буде скупљи од првог, трећи од другог, четврти од трећег, да људе демотивишемо да гомилају некретнине у свом власништву и на тај начин људима олакшамо да дођу до своје прве некретнине", напоменуо је доцент Факултета политичких наука Иван Станојевић.

Долазак Руса је, кажу, само додатни, али не и кључни узрок скока цена станова. Ипак, чињеница је да су многи станодавци иселили дотадашње подстанаре, како би стан издали руским држављанима за знатно већу кирију.

"Оно што су миграције, посебно из Русије проузроковале, јесте психолошки ефекат да се ионако скупе станарине сада додатно подигну. Оно што се крије иза тога, јесте да су камате на кредите скочиле, затим трошкови живота су скочили и људи морају на неки начин то надокнадити, ту мислим пре свега на ову класу рентијера. Због тога долази до повећања цена некретнина", рекао је ванредни професор ФПН Бојан Вранић.

Студија је, истичу аутори, ту да понуди једно од могућих решења.

"Ми мислимо да је овај предлог добар, а сад је на законодавној власти да види да ли ће желети да крене тим путем", каже Станојевић.

Као добар пример наводе Данску, где држава пореском политиком подстиче грађане на куповину стана, али само једног, у којем ће живети. Међутим, Данци, који већ поседују стан, а наследе неку некретнину, чија вредност прелази 35.000 евра, плаћају висок порез, па им не преостаје ништа друго него да наслеђену некретнину продају.