Могу ли терапија и закон да спрече силоватеља да понови злочин
Случај вишеструког повратника Игора Милошевића покренуо је питање на који начин је могуће утицати на силоватеље да злочин не понављају. Истраживање у Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици показало је да је у тој установи око 14 одсто повратника за кривична дела против полне слободе, међу којима је и силовање.
Нема јасног профила силоватеља. Углавном су то особе с поромећајем личности или проблемом контроле агресивних импулса. Међу онима који су због тога тренутно у затвору, готово сваки десети је повратник за исто дело. Судски вештаци кажу да разлог може да буду и генетика али и модел понашања научен у проблематичној породици.
"Постоје црте у склопу дисоцијалног типа личност па се те особе упуштају лако у те радње јер немају грижу савест, немају емоције, не кају се због учињеног", објашњава психијатријски судски вештак доцент др Сузана Тошић Голубовић.
Неким вишеструким повратницима у затвору може да помогне терапија медикаметнима, као и психотерапија и социотерапија.
"Особе када заврше служење казне и када се врате они не умеју другачије да функционишу, сигурно би програми на нивоу државе, социјална а не психијатријска служба имали боље резултате", каже Тошић Голубовић.
За затворенике, који то желе, постоје програми у затвору, попут оног који се реализује уз подршку Савета Европе а тренутно се уводи и стандардизује у свим заводима.
"Ако мотивација не постоји онда обавезан третман не може некога да натера да се промени. Зправо нека врста комбинације праћења уз могућност терапијско рада може бити решење", сматра Тања Игњатовић из Аутономног женског центра.
Као и терапија, ни помоћ Центара за социјални рад није обавезна. Бивше затоворенике надлежно министарство види као све остале грађане, чак и када је реч о вишеструким повратницима. Нема законских одредби ни које би омогућиле регистар силоватеља ако су њихове жртве биле пунолетне.
"Не можемо никада да спречимо да се деси неко дело али можемо да направимо околности које смањују и спречавају, тај регистар треба да се направи и да се то поставаи као системски начин а онда да се припреми терапија која је повезана са заједницом", каже Игњатовићева.
Крајем 2021. казну затвора због силовања издржавала је 141 особа, што је око 2 одсто укупног броја осуђених. У односу на претходне четири године, према подацима Управе за извршење кривичних санкција, бележи се пад броја починилаца тог кривичног дела.
Коментари