Бањац за РТС: Штедња струје на сваком кораку, али грађани нису на дијети па да мере сваку калорију

Професор Милош Бањац је за Јутарњи програм истакао да је Европа дуги низ година покушавала да склони државу из управљања енергетским сектором, па сада влада приватни сектор, а енергија, а посебно електрична енергија, постаје берзанска роба. Држава више не управља тиме и то је један од разлога што је Европа неспремна да реагује на тако крупне поремећаје.

Што се тиче уштеде од 15 посто у Србији, Бањац каже да је то амбициозан циљ и да је остварив, али да се боји да мере које су донете неће баш успети.

"Тај циљ је постављен тако да се надокнаде губици који се очекују, односно увоз електричне енергије који ће ЕПС имати током године, а не на основу анализе, ефеката тих мера уштеде", сматра Бањац.

Другим речима, објашњава, ресорно министарство је затражило од јавног сектора да се снађе и нађе начин како да уштеди 15 посто, исто важи и за локалну самоуправу и за грађане. 

Штедња на сваком кораку 

Бањац истиче да мора да се подигне свест грађана о штедњи на сваком кораку. 

Каже да искључивањем по једног уређаја нећемо успети да уштедимо енергије колико нам је потребно.

"Међутим, мерама да на сваком уређају, сваком коришћењу грејања, бојлера, шпорета, дакле на сваком кораку да уштедимо покоји проценат, успећемо да дођемо до тога да уштедимо енергију. Делимично ће тај комфор морати да трпи, али можемо с неким јефтиним мерама да смањимо потрошњу и да тај комфор не трпи толико", сматра професор.

Мисли и да се не може очекивати од грађана да се понашају као да су на дијети па да мере сваку калорију коју унесу, у овом случају коју потроше. Међутим, сматра да се сталним упозорењима, медијским кампањама да треба да угасе светло иза себе, да не користе клима-уређаје када нису у просторијама и слично, може допринети уштеди.

Ко највише троши, тај треба и највише да уштеди 

Енергетски биланс показује да домаћинства троше 50 посто електричне енергије, индустрија 30 одсто, а јавни комерцијални сектор око 20 процената.

"Логично је увек било да се гледа да ко највише троши, тај треба и највише да уштеди, па је у овом случају то био сектор домаћинства, због тога кампања и треба да буде усмерена према домаћинствима", наводи Бањац.

Указује да се од укупних енергената који уђу у домаћинство, гас, електрична енергија, угаљ, 60 посто потроши на грејање и то је сегмент где највише може и да се уштеди. Међутим, од укупне структуре те потрошње енергената за грејање, 50 посто је биомаса, 15 одсто електрична енергија, 22 процента системи даљинског грејања...

"Дакле тих 15 посто које трошимо за електричну енергију, то је простор за уштеду. Савет је да се пређе с класичних система – грејалице, ТА пећи, етажна грејања – на системе као што су топлотне пумпе", наводи професор.

Три категорије уређаја који троше струју 

Највећи потрошачи електричне енергије су они уређаји који служе за грејање или хлађење било воде или ваздуха.

У другој категорији су телевизори, компјутери и остали кућни апарати који електричну енергију претварају у светлост и звук и они су мањи потрошачи.

У трећој категорији су сви они невидљиви уређаји, рутери, модеми, који, истиче Бањац, изузетно мало троше електричну енергију, али раде 24 сата. Једна од мера је и да се они искључују када не боравимо у неком простору, јер нам не требају.

"Штедимо и очекујемо да зима буде блага" 

Упозорава и да, уколико дође до нових поремећаја на тржишту, као што је и сада цена биомасе, огревног дрвета, да се онда људи понашају економски рационално. То може, истиче Бањац, у негативном смислу да преокрене потрошњу електричне енергије, да је грађани троше у већој мери.  

Због тога, додаје, држава мора да реагује и контролише однос цена свих енергената.

Србија није повећала потрошњу електричне енергије у последњих десетак година, али јесте у последње две године нафте и нафтиних деривата.

Бањац указује да је Србији потребна масовност у изградњи малих соларних електрана у домаћинствима.

"До краја ове година можемо само да штедимо енергију и да очекујемо да зима буде блага. Следеће године се завршавају неки озбиљнији пројекти. Треба коначно да се заврши термоелектрана Костолац, у Панчеву треба да се заврши нова гасна термоелектрана, ветропарк у Костолцу и неколико већих соларних електрана, тако да ћемо билансно имати нове капацитете", закључује Бањац.

Наглашава и да је план за следећу годину да се реши проблем копова, откопавања угља.

Србија има оверене резерве угља за још 40 до 50 година, и то, истиче професор, треба да користимо.

"Европа диже руке од тога, да морамо само обновљиве да користимо. Неопходни су класични извори енергије. У сваком енергетском билансу ви можете да додајете до одређене мере обновљиве изворе, али они су варијабилни. Ми имамо сталну потребу за електричном енергијом, а не када има сунца, односно када има ветра. Тај баланс мора да се нађе и у том делу", нагласио је Бањац.