Дан без аутомобила, позив грађанима да више пешаче

Током овогодишњег обележавања манифестације, као и претходних година, организован је низ акција. Према препорукама координатора Сталне конференције градова и општина (СКГО), данас се за саобраћај моторних возила, бар на кратко, симболично затвара једна од главних улица или најпрометнија саобраћајница у градовима.

На тај начин се суграђанима показује да се улице могу користити и на другачији начин.

"Позвали смо градоначелнике, председнике општина и њихове сараднике да учествују у обележавању 'Дана без аутомобила', тако што ће на посао доћи пешице, оставити свој аутомобил по страни и искористити то време за разговор са суграђанима о кључним проблемима са којима се суочавају у саобраћају у њиховим градовима", каже за Радио Београд 1 Клара Даниловић из СКГО.

Тема овогодишње кампање је боља повезаност. То се превасходно односи на базичну повезаност насеља или делова града јавним градским превозом, као и на бољу инфраструктуру. Препорука СКГО је да се кроз разне анкете долази до сазнања о стварним потребама грађана.

"Грађани првенствено наводе оно што је најуочљивије. То су проблеми са недостатком паркинг места, затим то су препреке на тротоарима, јер сви смо најпре пешаци па све остало", наводи Даниловићева.

"Жене и мушкарци се различито крећу" 

Додаје и да "када је реч о једном делу урбане мобилности, постоје озбиљна истраживања о томе да се жене и мушкарци потпуно различито крећу и да имају различите навике и потребе при кретању по граду".

"Уобичајено је да су обрасци кретања жена по граду знатно компликованији, јер се састоје од већег броја малих кретања – кућа, посао, вртић, набавка, обилазак родитеља и неке друге обавезе. Код мушкарца најчешће је то једноставније – кућа, посао и назад. Ове родне анализе су изузетно корисне за све врсте даљих планирања активности", објашњава Даниловићева.

"Висок удео коришћења јавног превоза" 

Истиче и да је удео коришћења јавног превоза у кретањима у Београду у односу на друге градове у Европи, прилично висок и креће се негде око 50 одсто. Надлежни из Града Београда приликом прављења планова за даљи развој саобраћаја у граду, између осталог постављају себи циљ да се тај добар висок проценат задржи.

"Оно што може да се деси у будућности је пад коришћења јавног превоза услед пораста стандарда. Нажалост, још увек смо у фази да сматрамо да бољитак стандарда, треба да се рефлектује у куповини аутомобила. То доказују и подаци да сваке године имамо све већи број регистрованих аутомобила у градовима", додаје.

Кампање су препознате као један од начина за промену навика и јачање свести, али по речима Кларе Даниловић, већи резултати се постижу улагањима у јачање инфраструктуре и алтернативним решењима.

"Да би сте трајно променили неку навику, морате да имате квалитетну алтернативу. У том смислу сва врста улагања у јавни превоз, квалитетније тротоаре за пешаке, лепше зелене површине, проширење пешачких зона, бициклистичке стазе, све то доприноси да се људи определе да трајно промене навике и оставе аутомобил код куће", наводи гошћа Радио Београда 1.

Клара Даниловић из СКГО каже да се током истраживања примећује да људи разговарају и уочавају проблеме, поготово када се у то укључи и квалитет ваздуха у градовима. Као веома успешан пилот-пројекат планирања одрживе урбане мобилности наводи планске активности које се спроводе у Крушевцу.