Цвета еколошки криминал, полиција за неколико месеци поднела 300 пријава

Јединица за сузбијање еколошког криминала успела је да у зоолошки врт или у природу врати око 300 животиња, међу њима једно младунче афричког лава, једног питона, два мрка медведа, шумске корњаче, птице.

"Животиње су држане у заточеништву из разних разлога, због продаје на црном тржишту. Вредност шумске корњаче на црном тржишту је од 500 до 1.000 евра. Поједини из престижа воле да држе медведе", наводи шеф одсека у Јединици МУП-а за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине Новица Недељковић.

Каква је ситуација са опасним отпадом

У двадесет и седам злочина загађења које је анализирао Интерпол, остварен је профит од пола милијарде долара.

У Европи је чест случај да управо компаније које се баве збрињавањем опасног отпада, тај отпад са лажним папирима извозе, чак га и закопавају у националне паркове, бацају у море и реке.

И у Србији су забележени слични случајеви. 

"Наш резултат је 33 тоне заплењеног опасног отпада. Свакодневно имамо активности. Карактеристика код опасног отпада је да се врло често дешава да особе имају одговарајућу дозволу Министарства за заштиту животне средине за неопасан отпад, складиште и опасан отпад", појашњава Недељковић.

Данас скоро свако може да сними доказе, па је на друштвеним мрежама све више снимака паљења или бацања отпада у природу, изливања индустријског отпада у реке. 

Према речима Недељковића, такве објаве им доста помажу.

"Јединица за сузбијање еколошког криминала прати друштвене мреже зато што се нелегална продаја, пре свега животињских врста, врши оглашавањем на друштвеним мрежама", истиче Недељковић.

Додаје да ће реаговати на сваку пријаву. "Сви смо свесни околности да су казне релативно мале. Циљ Јединице је и да препозна законодавне ствари и да предложи евентуално измене", наводи Недељковић.

Блага казнена политика

Због благе казнене политике, починиоци често понављају злочине против животне средине. У већини прекршајних поступака изречена је новчана казна, чији је просек око 45.000 динара, а код кривичних дела, само је у пет случајева изречена казна затвора.

"Ако погледамо статистику Републичког јавног тужилаштва о пријавама за привредни преступ и кривична дела, не можемо уочити велики број случајева. Реч је, ако погледамо укупан број пријава, тек око проценат свих пријава које се односе на дела у вези са заштитом животне средине", објашњава професорка еколошког права на Правном факултету у Београду Мирјана Дреновак Ивановић.

Додаје да су пред судијама најчешће једноставнија кривична дела за гоњење или доказивање, попут шумске крађе, злостављања и убијања животиња или незаконитог лова и риболова. "Уочавамо тренд да од 2018. године имамо сложенија кривична дела, попут незаконитог управљање опасним отпадом", каже Дреновак Ивановић. 

Због незаконитог одлагања отпада у Обреновцу, изречена је казна затвора од четири и по године.

Шта кривични законик прописује 

Наш кривични законик прописује 18 кривичних дела у области заштите животне средине. На усвајање, у верзији нацрта, чека Закон о штети према животној средини и то од 2015. године. 

"Специјализација и додатна едукација и судија и тужилаца, као и подизање административних капацитета у смислу бројности инспектора који први треба да прикупе доказе, конзервирају стање и имају кључно место у доказивању и вођењу поступка, нешто је чему се треба посветити посебна пажња", наводи Дреновак Ивановић. 

У члану 74 Устава Србије стоји да свако има право на здраву животну средину и да је свако одговоран за заштиту животне средине.

У члан 83 Устава Србије стоји да је предузетништво слободно, али се може ограничити законом ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава и ради безбедности Републике Србије.