Читај ми!

Како препознати да је дете зависно од интернета и мобилног телефона

Савремене технологије осим добробити донеле су и проблем зависности као последицу неконтролисаног коришћења интернета. Докторка Катарина Црнић из Центра за младе у Специјалној болници за болести зависности Драјзерова каже за РТС да одбијање учешћа у друштвеним активностима како би провели више времена онлајн, љутња, бес, анксиозност, напетост, нелагода услед забране коришћења интернета, указују на зависност. Морамо да ограничемо време проведено на интернету – ако тренирамо онда тренирамо, ако учимо онда учимо, нема мобилног телефона, не смемо дозволити да нас ишта ремети, каже Црнићева.

Пред нама је последњи викенд који ће ученици основних и средњих школа провести на распусту овога лета. Многи су већ почели да се припремају за нове лекције и задатке, док се родитељи труде да дневне активности прилагоде већем броју обавеза које их чекају већ од 1. септембра.

Током лета деца се лако навикну да слободно време проводе уз екране рачунара или мобилне телефоне, па им почетак школске године теже пада него њиховим вршњацима који су се боље организовали.

Докторка Катарина Црнић наводи да прелазак са летњег распуста и враћање школским обавезама не мора нужно да буде стресан јер су, како каже, деца пуна енергије, интересовања, жељна да уче и виде своје другаре у школским клупама.

"Али због различитости деце, старости, некима је стресан, а некима не", каже Црнићева.

Указује да у садашње време ни одрасли ни деца не могу без интернета и мобилног телефона, али да морамо да поставимо питање – да ли нам њихово коришћење ремети дневне активности.

"Да ли можемо да изађемо из интернета, Јутјуба и уђемо у садашњост, реалност где су нам обавезе – дечије, школске, тренинзи и негде видимо да ли постоји та нека љутња, анексиозност када деци кажемо - е, сад то мораш да оставиш и идеш на тренинг, у школу, идемо код баке, пријатеља, кумова. Ту можемо да видимо да ли постоји тај неки проблем, да га решавамо, објашњавамо детету да је важно да има јасан увид у то када ће радити шта, када је нешто на реду и када је на реду да се игра игрица", наводи Црнићева.

Како препознати да је дете зависно од интернета

Указује да деца и млади нису свесни да имају проблем и да живе у по њима свету задовољства, да нису свесна да да имају проблем са прекомерним коришћењем интернета те да запостављају школске обавезе, учење.

Зависност од мобилног уређаја, указује она, код деце можемо препознати када одбију учешће у друштвеним активностима како би провели више времена онлајн, промене расположење уколико им одузмемо мобилни телефон.

"Може да се примети та анексиозност, промена расположења, љутња, напетост, нелагода", наводи.

Истиче да родитељи ако примете код деце главобољу и губитак на тежини треба прво да покушају да кроз програм дневних активности – учење, тренинзи, шетња, помогну детету да се реши прекомерног коришћења интернета и мобилног телефона, а да уколико резултати изостану, потраже помоћ стручњака.

Наводи и да родитељи могу спречити развој зависности те да је основни и најважнији корак да детету ограниче време које проводи пред екраном.  

Треба да направе план када се у току дана користе екрани, а када не, додаје она.

Зашто је толико привлачан младима

Објашњава да је и интернет неодољив младима, јер представља вид комуникације који је нов, интересантан.

"Можда можемо да будемо мало и другачији у томе и то је нешто што младе адолесценте од 16 година па надаље, заинтригира, они у то улете, они су можда несигурни у друштву, они су ти који социјалне мреже и интернет користе највише", указује Црнићева.

Родитељи морају деци дати пример

Како каже, важно је да родитељи морају да поставите границе, ограниче где и када дете може да буде онлајн.

"Једноставно морамо да ограничимо време проведено на интернету – ако тренирамо онда се базирамо на тренинг, и то је то, не смемо дозволити да нас ишта друго ремети. Ако учим ја морам учити, нема мобилног телефона", поручила је гошћа Јутарњег програма.

Наводи да родитељи треба да дају пример деци и да проводе са њима време, чак и на интернету и да им укажу на могуће опасности које он доноси са собом.

"Можемо их опоменути да то што виде на интернету некада није истинито, реално. Да те информације могу да буду опасне за њих. Да су често опасне јер су неконтролисане", напомиње.

Додаје да најважнији дијалог и провођење времена са децом, да заједно пролазе кроз виртуелни свет и да деца тако науче да се сачувају. 

"Ако је дете на интернету и ми морамо бити са њим. Морамо видети шта се дешава на Јутјубу, морамо да видимо да није можда неки цртани филм или можда неки едукативан садржаја отишао у неком другом смеру, или неку рекламу", каже Црнићева.

Указује и да родитељи својим личним примером треба да покажу деци да могу без интернета, мобилног телефона и да им укажу на друге интересе и социјалне активности – спорт, шетњу... било шта што ће му на дужи временски период одвући пажњу. 

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом