Код сваког другог пацијента симптоми дијабетеса се не испољавају – шта не треба игнорисати

Током пандемије, пацијенти са дијабетесом су у такозваној ризичној групи - зашто? Шта се дешава у њиховом организму?

Они су у ризичној групи погоотво када добију болест и за добијање болести су у ризичној групи зато што постоји већа шанса да добију болест,али је посебно изражено то да су у посебно ризичној групи када добију болест. Основа тога је што запаљенски механизми који су у дијабетесу запаљења која ионако постоје без ковида су на неки начин исти или слични онима која се дешавају у ковиду. То се појачава.

Kакве клиничке слике су најчешће имали ваши пацијенти, да ли су се мењале у зависности од делте, омикрона?

Био је цео спектар, зависило је и од тога шта је претходило ковиду, али и оно што је карактеристично и за не дијабетичаре,а то је да је делта доносила знатно тежу клиничку слику од омикрона. Мада то треба бити опрезан, јер ако је дијабетес са компликацијама, ако постоје промене на другим органима, то није баш тако једноставно и видите да и данас у извештајима, не само код дијабетеса помињу се смртни случајеви, особе на респиратору. Према томе то не значи сада да ако је омикрон да је то лака клиничка слика.

Kакве последице ковида видите код ваших пацијената?

Још је рано говорити о томе, немамо озбиљну анализу код нас, па чак ни у свету.Оно што се искристалисало, а има и публикација да се могу очекивати промене на срчаном мишићу и могу очекивати промене на централном нервном систему у том постковид току, које некада могу да се испоље неколико месеци после завршетка ковида.

Kоје симтпоме не смемо да игноришемо и када морамо на преглед? Kако сада функционише ваша установа? (прегледи/контроле)

Kада се испољи дијабетес, то су они најчешће књишки знаци: појачана жеђ, учестало мокрење. Међутим, невоља је што код нас 36 посто, а у свету чак 50 посто оних који имају дијабетес не морају да имају ове знаке. То је велики проблем. Што се тиче наше клинике она сада ради пуним капацитетом и када се ради о стационарном и амбулантном делу, али с обзиром да је простор значајно смањен поготово за амбулантни део стално имамо разне проблеме које отклањамо.

Уколико игноришемо симптоме, које су последице?

Последица може бити, тако да кажем, зато што је реакција индивидуална, али најчешће: промене на кардиоваскуларном систему које су најчешће, промене на бубрезима, очима, нервном систему, читав низ по целом организму.

Kако дијабетес можемо да држимо под контролом?

Најважније је односити се интензивно према својој болести. Видети ризик, ако се појаве знаци дијабетеса према њему треба бити интензиван у смислу применити терапије да се постигну циљне вредности. Ми сада од половине године имамо велики спектар тих терапија најсавремнијих, које према водичима који се стално усавршавају треба да примењујемо. Мислим да је то велики корак напред.

Завршен је пилот пројекат е-дијабетес? О чему је реч, шта је показао, какви су даљи планови? Шта је са новим водичима?

Дијабетес захтева константну комуникацију лекар-пацијент и да није ковида. Порасла је могућност електронске комуникације, нарочито комуникације лекар на примарном нивоу и лекар на секундарном и терцијарном нивоу. Ми смо направили пилот-пројекат, где смо показали да се може дупло скратити време од првог упута до примене мере (лек, хоспитализација). Надамо се да ће то моћи да постане део редовног здравственог система. Што се тиче водича, ми ћемо покушати да међу првима, то смо се договорили пре лето, а надамо се да ћемо завршити обнову водича.

Шта је са саветовалиштима? 

Саветовалишта су била после ревитализације, регистра доживела су шок у току ковида, јер су људи били мобилисани да раде у ковиду, а пацијенти су оклевали да иду у здравствене установе. Сада се поново пуне, ми јако рачунамо на саветовалишта.