Како је докторка стоматологије због љубави постала пастирица у борском селу Злот

Љубав према Милутину, у срцу пастиру, докторку стоматологије Драгану Тобић довела је у борско село Злот и ту су створили своју оазу. Негују стадо од 80 сврљишких праменки и иако кажу да имају доста посла који зна да буде напоран, ипак истичу да је уз љубав све лакше.

Докторку стоматологије је пут из родне Ивањице водио у Бељевину недалеко од Бора. Од запада ка истоку је каже пошла када је у Београду срела Милутина, у срцу пастира, који је одувек сањао да се врати на дедовину.

"Имао сам срећу у животу што сам имао једног човека поред себе, то је мој прадеда, с којим сам провео већину времена у детињству. Он је мени усадио ту љубав према овцама и мислим да ме то и вратило овде", каже Милутин Тобић из села Злот.

Пре неколико година купили су стадо од 80 сврљишких праменки. Субвенција од 7.000 динара по уматиченој овци и помоћ државе при куповини грла дали су добар ветар у леђа младим повратницима на село.

Прва сезона муже била је издашна – млеко су претворили у 200 килограма сира за који се унапред интересују београдски купци. Драгана своју ординацију посети неколико пута месечно, па у Београд понесе производе и каже једва чека да се врати у своју оазу слободе.

"Колико год да је напоран дан и колико год да изискује енергије физичке, када вам дођу штенци, када вам дођу јагањци и овчице, то пружа једну велику дозу љубави и мира", поручује Драгана Тобић из села Злот.

"Та љубав највише и гура ово све, има пуно посла, али све се то издржи", додаје Милутин.

По грлу буде и до 1,5 литар млека, а за килограм сира потребно је око четири литара. Млеко се не кува, кајмак не скида, усири се на традиционалан начин, па у гази везује на такозване чворове и цеди под теговима. Део се само усоли да добије на јачини, а део и одими, све по жељи купца.

Са шест хектара имања овцама спремају храну за зиму када престаје период паше и муже и када се највише радују новим јагањцима.

"Селекција се ради, најбоље примерке за нас остављамо, дајемо пријатељима", наводи Милутин.

У Бељевини за сада уз стадо Тобића има још само једна фарма од шездесетак оваца. За почетак довољно да буду весници нових бачија – чувари дуге традиције овчара источне Србије.