Да ли је потребно да свака зграда има громобран како би била заштићена

Након невремена на Видиковцу у суботу нестало је струје. И то се не дешава први пут, тврде грађани, да остану без струје кад грми.

У "Електромрежи Србије" кажу да је у суботу ујутру услед јаке грмљавине дошло до испада неколико далековода и да су екипе одмах изашле на терен и решиле проблем, те да су све трафостанице заштићене од удара грома громобранском заштитом – шиљцима.

Док су Петлово брдо и Видиковац чекали струју, у суботу ујутру је после удара грома потпуно изгорела сплав кућица на Сави. Анђелко Арбутина је власник једне од сојеница у близини, а пожар је захватио и његов чамац.

"Кажу гром, комшије које су спавале овде рекли су да је то јутро севало, грмело и да је гром погодио кућицу. Сојенице могу лако да се заштите уземљењем са громобраном, али сплавови мислим да не могу, ја нисам стручњак, али мислим да не могу", наводи Анђелко Арбутина.

Сплав кућице на води је могуће заштитити уземљењем, а ако су доста удаљене од обале, вода се користи као проводник, кажу стручњаци. У Јавном предузећу "Градско стамбено" истичу да су све зграде за које су они задужени у Београду заштићене.

"Било на тај начин што имају громобран на својој згради или су под заштитом неког од громобрана који се налази на суседној згради, такви громобрани називају се громобрани са раним стартовањем и они не штите само зграду на којој су постављени, већ и објекте у одређеном радијусу. Тако да није неопходно да зграда има громобран да би била под заштитом", објашњава Игор Ћурчић, пи-ар ЈП "Градско стамбено".

Међутим, екипе "Градског стамбеног" нису у обавези да обилазе кровове зграда и проверавају исправност громобрана, ако им нико у згради није пријавио оштећење. Препорука је да се громобрани превентивно проверавају на сваке три до четири године, а за то су задужене стамбене заједнице, односно управници зграда.

"Фирме које врше заштиту од пожара у објектима, оне врше и проверу громобранских инсталација. Приликом провере, потребно је да буде лепо време напољу, да не би долазило до тихнеких електричних пражњења, да случајно неко не би страдао и да би били испуњени безбедносни услови", истиче Александар Стојић, професионални управник зграде.

Последњи радиоактивни громобрани у Београду уклоњени су пре 10 година.