Може ли киша да спасe усеве и повећа ниво река, објашњава хидрометеоролог Владиковић

Дејан Владиковић је рекао да је киша је утицала у малој мери на благо побољшање хидролошке ситуације. 

"Наше упозорење је са почетка јула. Те појаве су код нас уобичајене, у мањем обиму и нешто касније. Након топљења снежног покривача није било јачих падавина у априлу и мају. То се одразило на то да током лета немамо резерву и имамо екстремне ситуације на нашим рекама", каже Владиковић.

Прва упозорења на ниске водостаје и на онемогућавање пловидбе су, додаје, била почетком јула, а обично се дају од 15. августа до почетка октобра.

Нема региона, каже, где се то није испољило на угроженост живог света.

"Акумулације су испражњене, где је то на апсолутном минимуму. Ове кишне падавине ће незнатно поправити ситуацију. Да би ситуација била боља, неопходно је да буде од 100 до 200 литара нових падавина које би биле распоређене по читавој територији. Једино мало ће побољшати пловидбу су кише које су биле у Аустрији, делу Мађарске и Словачкој. У следећих 10 дана очекујемо да Дунав порасте за метар и по, што ће значајније побољшати услове пловидбе и да ћемо укинути упозорење, па ће то утицати и на транспорт робе, туризам и водоснабдевање код оних који се снабдевају директно из Дунава", навео је Владиковић.

И у Аустрији и Немачкој је, напомиње, ситуација на Дунаву лоша.

"Они имају неке ретензије и акумулације из којих су покушавали да препумпавају воду. Ми смо имали испуштања на Нишави и из дринских акумулација, али је то недовољно да би се значајније поправила ситуација", наводи Владиковић.

Каже да су испаравања због високих температура смањила залихе у одређеној мери у нашим домаћим акумулацијама.

"Према нашим дугорочним моделима овако слична ситуација би се наставила и у добром делу септембра, од октобра очекујемо да ће се значајније поправити. Врло је лоша ситуација и на Сави. Било је мање падавина и у Словенији, Хрватској, БиХ и Црној Гори", напомиње Владиковић.

Бродари се, наводи, сналазе тако што се на одређеним деловима продубљује корито.

"Почетком августа онај ко је имао газ од једног и по метра није могао да прође. Одређене критичне тачке се продубљују, и стварају се неки минимални услови да би транспорт могао да прође. Слична је ситуација и узводно и низводно. Велики проблеми су и на подручју Бугарске,  Румуније, Молдавдије", истиче Владиковић.

Киша је, каже, што се тиче пољопривреде окаснила, она не може значајније да поправи ситуацију. Негативни ефекти ће се осетити, јер у време када је влага била најпотребнија, ње није било никако.

"Што се тиче енергетике напори су да се транспортује угаљ и да се то што мање осети због предстојеће зиме и због повећане потрошње која се очекује у зимским месецима", каже Владиковић. 

Због климатских промена имаћемо све чешће екстремне ситуације, додаје.

"Апелујемо да се код нас доврше ти регионални вишенаменски водосистеми. Што се тиче пловидбе, надлежне службе морају редовно да одржавају пловне путеве, да се продубљују путеви и изградња ретензија је апсолутна нужност и потреба", закључио је Владиковић.