За рађање деце поред финансијске потребна и психолошка подршка - и мамама и татама

Борба за бебу трајала је готово деценију и по, aли Сандра и њен супруг нису одустајали. И пре осам месеци, а после 14 вантелесних оплодњи, на свет је дошла Љубица.

"Када сам ја почела са процедурама вантелесне оплодње, тада није било толико финансираних поступака, била су свега два, са старосном границом до 38 година у том тренутку. Ми смо искористили то, па смо онда плаћали, доста њих смо сами финансирали, и сада отплаћујемо кредите", каже Сандра Јовановић.

А испред Клинике у Вишеградској будуће маме, али и тате, са нестрпљењем ишчекују лепе вести. Саговорница РТС-а је из дежурства изашла са осмехом.

"За мање од 10 сати, рођено је 17 беба, све више парова не остаје на једном детету, него је све већи број другоротки, трећеротки. Пошто смо захваљујући Министарству здравља добили значајну опрему за лечење пацијената, односно парова који имају проблем са инфертилитетом, тај број ће такође бити значајно повећан", истиче заменица директора ГАК у Вишеградској Саша Кадија.

Лепе вести и из новосадског породилишта. У овој години рођено је 96 близанаца, а како за сада ствари стоје, биће премашен прошлогодишњи рекорд у броју рођене деце.

"Рођено је 4.296 беба. Тренд за последњих 10 година је такав да је 2021. година била година са највећим бројем живорођене деце, прешли смо број од 7.000", каже Едита Стокић, директора Клиничког центра у Војводини.

Утицај државе

Да ли ће у Србији бити више беба зависи много и од будућих родитеља, али велики утицај на такву одлуку има и држава.

У последњих годину и по дана држава је донела низ мера за побољшање демографске слике.

"Сада за прво дете држава уместо 100.000 динара, даје 300.000 динара помоћи, а за друго и треће дете та помоћ је 100.000. Укупна издвајања државе предвиђена Законом о финансијској помоћи породицама са децом сада су 80 милијарди годишње. Нова мера младим мајкама, односно паровима, омогућава помоћ државе при куповини прве некретнине. Директна помоћ иде и до 20.000 евра", наводи министар за бригу о породици Ратко Дмитровић.

И локалне самоуправе труде се свака на свој начин. У Крагујевцу мајка која роди близанце, тројке или четворке има право на родитељски додатак, то право имају и незапослене породиље. Прворођено дете у години добија 100.000 динара, а старосна граница за вантелесну оплодњу померена је на 47 година.

"Tри жене су заинтересоване, у процедури су, и посебно ми је драго што поред подизања старосне границе, град Крагујевац финансира и два покушаја вантелесне и за оне који имају једно дете, без обзира да ли је вантелесно или природно", каже Гордана Дамњановић из Градске већнице у Крагујевцу.

Поред финансија потребна и психолошка подршка

Неке од мера не траже велика финансијска издвајања, а значајне су као психолошка подршка.

"Велики број младих мама се нама јавља у смислу како не може добити посао ако је одлучила да постане мама или ако се вратила са породиљског и добила је отказ. С друге стране је тема очева. И млади очеви сада желе да се остваре у правом смислу као родитељи, а чини ми се да им не дајемо довољну подршку, боловање које може да оствари ради неге детета, посебно у првим данима", истиче Гордана Племић из Удружења "Родитељ".

Према подацима Завода за статистику, до јуна је рођено 29.334 деце, или 521 беба више него у истом периоду прошле године, што је раст од 1,8 одсто.

Наизглед мало, а у ствари тако много.