Где сместити бескућнике – у Београду их је више хиљада, у прихватилиштима неколико стотина места

"Сналазим се како знам. Имао сам две године до пензије и повредио сам обе ноге. Када се пробудим ујутру, већ размишљам где ћу сутра", наводи један од бескућника који није желео пред камеру.

Станар зграде у чијој непосредној близини бораве бескућници каже да су највећи проблем нехигијенски услови.

"Сматрам да је највећи проблем што су ту поред школа, дечји парк и игралиште, и ту се шире фекалије и смеће", каже он.

Први пут су 2011. пописани и бескућници. Било их је 18.000, од тога најугроженијих, на улицама – 500. Највише у Београду. Просечна старост 40 година.

На питања колико сада има бескућника на београдским улицама, колико их је у Прихватилишту у Кумодрашкој и колико њих нема лична документа, из Града нам нису одговорили. Претходних година надлежни су напомињали да ни сами бескућници не траже помоћ на коју имају право.

"То су подаци из пописа 2011, али процењује се да је тај број много већи, јер су они пописивани посредно, дакле, нису директно него су евидентирани само они који су затражили смештај социјалне заштите или у прихватилишту", наводи Марко Васиљевић из Иницијативе за социјална и економска права.

Који су најчешћи разлози за живот на улици

Тешка породична ситуација, немање посла и здравствени проблеми најчешћи су разлози за живот на улици. Многи немају лична документа, па су тако невидљиви за надлежне институције.

"Када не можете да пријавите пребивалиште, не можете да имате личну карту, онда не можете ни да приступите услугама социјалне заштите, да ли је помоћ, оброк у народним кухињама или чак и смештај у прихватилиштима", објашњава Васиљевић.

Без крова над главом, а на улици их заобилазимо. Довољно им је ћебе и могу да спавају у парку, испред зграде, а када је хладно у напуштеној шупи, бараци или у подруму. У Прихватилиштима могу да бораве најдуже шест месеци, али то је само привремено решење за њих.

"Ми смо се обраћали службама, пре свега смо се обратили комуналној полицији. Они су рекли могу само да изађу да напишу казну али то је бесмислено, неће се тако решити проблем", наводи један од анкетираних грађана.

У граду има више хиљада бескућника, а у прихватилиштима само неколико стотина места. С времена на време се најављује да ће се капацитети проширити. Деценије су прошле, али ништа се није променило. Нешто више од 100 места. Зими још по неки додатни кревет у ходнику.

У октобру нас очекује нови попис становништва, а самим тим, ваљда и одговор на питање колико је бескућника на улицама. Хоће ли, када постану статистички видљиви, то променити однос надлежних институција или грађана према њима?