Ивањичка села страхују да не остану без ђака - и родитељи и деца против комбинованих одељења у вишим разредима

Нову школску годину наставници, родитељи и ђаци у ивањичким селима дочекују помало са зебњом, збуњени најављеним комбиновањем одељења и у вишим разредим.

"Деца нам путују по 10-15 километара у једном правцу и сада треба да уче по 20 минута скраћени час, то нема смисла", каже Зоран Вујановић, родитељ из Катића.

"Ми нећемо знати да ли опет учимо шести разред или седми разред ако будемо састављени", рекла је Андреа Величковић, ученица седмог разреда О.Ш. "Вучић Величковић" у Међуречју.

Родитељи кажу да само желе да се чује и њихово мишљење.

"Желимо да чују наше речи и наше мишљење, нас родитеља и деце, да нам законом загарантовано право на школовање деце као што је у граду остане и на селу", истиче родитељ Дејан Ђокић.

Страх да ће деца прећи у градске школе

Познати "учо из Братљева" који дневно прелази више од 100 километара довозећи ђаке у школу, која је први пут у последњих 30 година имала довољно предшколаца за васпитача, стрепи да би последице могле бити дугорочне.

"Повући ће да родитељи, ако му дете од првог до четвртог учи у комбинацији, учиће и до осмог разреда. Питање је да ли ће повући децу из школе, повући ће доле у град где ће имати чист разред", сматра Видосав Коларевић Учо, директор школе "Милан Вучићевић Зверац" из Братљева.

За удаљена планинска села попут Ковиља смештеног између Јавора и Голије школа је срце села генерацијама а бити ђак пешак у свим селима је изазов.

Мила Бојовић се у то село вратила после 17 година, а њено дете је ту наставило школовање.

"Мајка ми је била у овој школи, ја сам била у овој школи и сада је тренутно моје дете", каже Мила Бојовић.

Теодора Величковић из Међуречја сматра да школе на селу имају посебан дух и посебно образовање, у односу на градске школе.

"Њихов је живот и школовање увек у отежаним условима, као што видите, сурови су предели и околина из које они долазе да би стекли то знање", истиче наставник из Катића Милош Мрдак.

Решење за ребус

И распоред часова би био ребус јер немају сви исте предмете а наставници обично раде у неколико школа. Препорука или примена закона остаје нејасно - тек последице могу бити.

"Дискриминација ученика, неквалитетан вид наставе дефинитивно и овај проблем радног ангажовања технолошких вишкова и на крају један велики, огроман проблем угрожавања малих сеоских школа", каже Александра Чурчић, наставница енглеског језика и синдикалка.

У школи у Међуречју имају договор.

"Договор нас колега је, иако нам смање плате за тај проценат, да нећемо радити комбинацију него ће свако науштрб тог свог 10, 15, 20 одсто радити у чистом одељењу да нам ученици не би изгубили у настави", рекла је директорка те школе Биљана Пивљаковић.

У ивањичким селима зато су и први подигли глас да школе, старије и од столећа, не остану без ђака. А како изгледају угашене школе довољно говори слика из Косовице, где је школска зграда потпуно пропала.