Србија годишње губи више од 100 милиона евра зато што не рециклира довољно отпад

Поред тога што отпад трајно загађује природу, реке, подземне воде, земљиште, ваздух и утиче на здравље људи, процењује се да Србија годишње губи више од сто 100 милиона евра зато што не рециклира довољно отпад.

Да би се успоставио систем рециклаже, могу да се примене добро позната решења из земаља које су решиле тај проблем с отпадом и користе га као енергент или као сировину за рециклажу.

Ивана Вилотијевић истиче да количина мешаног комуналног отпада која се налази на територији Београда сукцесивно расте.

Шта су мокре и суве фракције 

Наводи да је локалним планом из 2012. године предвиђено да се раздвајају мокре и суве фракције.

"Мокре фракције је све оно што се налази у нашим кантама, што одлажемо, то је мешани комунални отпад. Сува фракција је све оно што се рециклира са стране, пет амбалажа, стакло, папир. То је оно што већ постоји", објаснила је она.

Такође, наглашава да је Секретаријат за заштиту животне средине у локалном плану предвидео одређене трансфер станице где ће се тај мешани комунални отпад додатно разврставати и од њега ће се добијати одређена количина која ће се користити за гориво.

Количина која не може да се користи ни за шта друго биће депонована на новој санитарној депонији "Винча", док ће се одређени део користити за биогас.

"У обавези смо да до 2030. године то и завршимо. Годишње се у односу на претходну годину количина рециклираног отпада повећава за 20 до 25 одсто. Међутим, укупна количина отпада није довољно рециклирана", оцењује Вилотијевићева. 

Истиче и да у Београду постоје рециклажни центри и острва, али и план постављања подземних контејнера за примарну селекцију. 

Сваке године се на депонију "Винча" допреми више од пола милиона тона отпада. Донедавно је била и једна од најнеуређенијих депонија у Европи. Међутим, постројење, односно спалионица одакле ће се добијати топлотна енергија и струја ускоро би требало да почне с радом.