Арбутина: Увек је најтеже суочити се са породичним сећањем и страдањем

Бојан се не сећа тих августовских дана 1995. године када је почела "Олуја" и када је са мајком морао да напусти кућу у Топуском на Банији, и оде у избеглиштво, јер је имао свега 2,5 године.

Управо то незнање и несећање га је подстакло да 2017. године, после година истраживања судбине крајишких Срба, замоли мајку да му напише то што се догодило.

"Увек је најтеже суочити се са породичном историјом и породичним страдањем. То је више исповест која је и емотивна и тужна. Када схватите да је моја мајка, која је у том тренутку имала само 25 година сама са малим дететом а не зна ни куда ће ни где јој је муж у том тренутку, ни где су јој родитељи онда је то једноставно веома потресно али и веома потребно у мом случају", каже Арбутина.

"Напиши ми шта се десило", назив је исповести Бојанове мајке коју је он објавио.

Тек 5. Августа увече на наговор деде они су се прикључили избегличкој колони и са једном торбом кренули из Топуског у непознатом правцу, Двору на уни, Приједору, Бања Луци и даље ка Србији.

"По сведочењу моје мајке ми смо кренули у непознато, нисмо знали ни где ћемо ни шта ћемо. Кренули смо, прикључили се колони и некако нас је живот довео у Србију. Моги људи су отишли у иностранство у европске земље и у Америку али је наше опредељење било да се преслимо, у тој муци да дођемо у Србију и да овде останемо", рекао је Арбутина.

Трудимо се да наставимо да живимо са Крајином 

Данас Бојан неколико пута годишње опдлази у Хрватску и на Кордун и у Лику и у Далмацију.

"Тамо сам рођен, везан сам за тај крај, супруга ми је из Лике и трудимо се да све животне радости повежемо са Крајином и наставимо да живимо са Крајином", каже Арбутина.

Међутим, сваки пут када оде помешана су му осећања, с једне стране радост јер осећа да се враћа кући али када видите опустела и разрушена села у којима Срба готово да више немаа они који су се вратили или обновили куће најчешће немају путеве па чак и струју.

"Атмосфера у хрватском друштву, посебно у данима када се обележава 'Олуја' и 'Бљесак'  када видите њихову званичну политику, културу сећања, када видите табле 'за дом спремни', када видите да се забрањује ћирилица и врши ревизија историје једноставно то је атмосфера страха у којој ти Срби живе. Статус Срба је веома тежак", објашњава Бојан.

Тешко је доћи до заједничког погледа на прошлост 

Бојан је данас историчар и у складу са својом професијом покушава да догађаје из 90-тих сагледава објективно иако су ти процеси још увек живи и живе са нама.

"Постоје бројне расправе како назвати те догађаје - неко то зове грађански рат, неко одбрамбени рат - али ако хоћемо да дођемо до помирења и да назовемо то једним именом онда су то ратови за југословенско наслеђе. Говорећи о томе узимамо све чињенице, покушавамо на један објективан и научни начин да проучимо те феномене из 90-тих година. Сматрам да је то најбољи начин да се суочимо са тим и ми као народ и држава, али и други народи и државе и да на једном таквом путу дођемо до једног заједничког погледа на прошлост, иако је у овом тренутку то немогуће јер док људи у Србији због 'Олује' тугују дотле власти у Хрватској организују прославу", објашњава Арбутина.

Бојан на крају разговора за РТС каже да и данас и сутра туговати и да су ово за њега тешки дани. Међутим, њему и другој деци "Олује" та трагедија је дала снагу да се боре у животу, да напредују и да се усавршавају како би допринели друштву у коме су одрастали и у коме ће остати.