Ако је стечај није крај, шта се дешава са фирмама које уђу у поступак

Стечај на неки начин јесте крај, кажу надлежни, али и крај агоније кроз коју презадужено предузеће пролази. Може се завршити банкротством, што се обично и дешава, али постоје и примери када се компанија из стечаја прода и настави да ради. То се догодило Вршачким виноградима, Хиполу, фарми крава у Старчеву, хотелу у Прибоју, Будимки из Пожеге.

"Затечено стање није било идеално, али временом смо богатили знања, опрему, инфраструктуру, долазиле су инвестиције, производња је кренула да нас храни, да сами себи стварамо средства да идемо напред. Јасан план је био да од старе Будимке, што се памти на просторима старе Југославије, која је хранила целу земљу, искористимо најбоље", каже Марина Буквић, директор операција Прехрамбене индустрије "Будимка" из Пожеге.

Предлог за стечај могу да покрену повериоци, само предузеће или ликвидациони управник, а коначну одлуку о покретању поступка, као и о његовом исходу доноси суд. Током трајања стечаја важну улогу има стечајни управник.

"Обавезе стечајног управника јесу да предузме све оно што је нужно да заштити имовину стечајног дужника, да утврди која потраживања су прихваћена, која могу бити оспорена, да за оспорена потраживања људе упути на судски поступак, а након тога да крене да уновчава стечајну масу и да се спроведе поступак намирења стечајних поверилаца", објашњава стручњак за стечај Иван Симић.

Стечајна маса ретко довољна за све дугове компаније 

Продајом имовине стечајног дужника намирују се повериоци. Ипак, треба знати да се у пракси ретко дешава да је стечајна маса довољна за све дугове које компанија има, па не треба да изненади то што повериоци не могу да наплате целокупно потраживање.

Тако имамо и раднике који су због стечаја фирме остали без својих зарада, уплаћеног стажа и здравственог осигурања.

"Битно је да као поверилац учествујете активно у поступку и да процењујете шта је ваш интерес тј. да видите колика је стечајна маса и у ком делу можете реализовати своје потраживање, да се не излажете трошковима, који могу бити већег интензитета, а да, ипак, за последицу немате намирење потраживања", указује Симић.

Активно 1.750 стечајних поступака 

Само у овој години покренуто је преко двеста стечајних поступака. Тренутно их је у Србији око 1.750 активних. Неки трају више од две деценије, а разлог су обично нерешени имовинско-правни односи.

"Јако је тешко утврдити део неке имовине која је била друштвена или, како ми то жаргонски кажемо, свачија и ничија, чија је, не постоје докази, терети стицања како се то већ каже, тако да разлози за трајање ових поступака заиста јесу објективни. На другом месту је реституција која је опет наслеђе неког времена које је иза нас. Постоје и субјективни разлози када неко ко је актер стечајног поступка каже 'не морам то данас, то ћу сутра'", наводи државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

Од када је донет, Закон о стечају је више пута мењан, па су сада стечајни поступци ефикаснији, кажу надлежни.

"По првом закону из 2009. године просечна дужина трајања стечаја била је око четири године, данас је година и девет месеци. Мислим да смо у последње четири године смањили број стечајева, решили више од 150 стечајева, затворени су, имовина је продата. Четири милијарде се слило директно у буџет Србије, а преко тридесет милијарди су узели повериоци због којих је тај поступак стечаја и вођен", истиче Стевановић.

У последње две године вођено је више од седамдесет дисциплинских поступака против несавесних стечајних управника, кажу у ресорном министарству. Најављују нове измене закона како би се додатно унапредила права и обавезе стечајних управника и поверилаца, као и транспарентност самих поступака.