Пешке преко реке – дуготрајна суша и високе температуре утицале на пад водостаја

У Ариљу састанак начелникâ Моравичког и Златиборског округа са представницима општина због могућих проблема у снабдевању са водосистема Рзав.

"Нема падавина, очекујем да ће за 4-5 дана протицај пасти на 1.400 литара и тада морамо увести меру смањења испоруке нашим корисницима", каже Зоран Бараћ, директор ЈП Рзав у Ариљу.

"Људи који узводно од захвата користе нелегално воду праве губитак од преко 100 литара у секунди, када бисмо то решили, можда не бисмо имали проблема", рекао је Десимир Поповић,
начелник Златиборског округа. 

На биолошком минимуму је већина домаћих река, а најкритичније је на сливу Јадра, Колубаре, Млаве, Јабланице, Лугомира, банатским водотоцима, Топлици, где су многе аутохтоне врсте риба угрожене.

"Апелујемо на грађане и привреду да своје актиности прилагоде екстремним временским приликама, јер свако третирање реке било отпадним водама или радовима у речном кориту може да доведе до катастрофе невиђених размера и до угинућа овог животињског света у нашим водама", рекао је Драган Мијаиловић, рибочувар у топличком крају.

"Ако имате јако мале протицаје и ако имате повећање температуре воде и ако имате негде чак и потпуно обустављен проток воде, повећана је температура, имате мањак кисеоника у води, то утиче на животињски свет у води, на околину и имате погоршан квалитет воде", каже Дејан Владиковић, хидролог РХМЗ-а.

Надлежни апелују на рационално коришћење воде – да се не заливају баште, пластеници, дворишта... У појединим селима славине су пресушиле.

"Ниво Мораве је драстично опао, па смо изградили бушотину да бисмо могли колико-толико да произведемо ово што смо засадили", каже Драгољуб Јовановић из Златокопа код Врања.

Из Новог Сада слика Дунава чија се ширина у једном делу готово преполовила. Због тога многи шетају пешчаним речним коритом и ту се одмарају. У "Водама Војводине" кажу да је ово највећа суша у последњих десет година, а до краја лета има још два месеца. Додају да је тренутно хидросистем Дунав–Тиса–Дунав у већем делу функционалан.

"Критични део који имамо је северни део бачког дела хидросистема где нам је водостај близу минималних вредности. Имамо протешкоће при упумпавању воде тј. при пуњењу хидросистема. У истом тренутку имамо велику потражњу воде од корисника воде за наводњавање и оно што је отежавајућа околност је да имамо велика испаравања у овом периоду", каже Игор Колаковић, технички директор ЈВП "Воде Војводине".

Вода није неограничени ресурс, упозоравају стручњаци. Изградња акумулација свакако би помогла одрживом коришћењу.

Климатске промене су све више видљиве, па ће се у наредном периоду смањивати ниски водостаји и бујичне поплаве. Недовољна количина падавина посебно угрожава тешка земљишта.

Радмила Пивић, научни саветник са Института за земљиште, каже да се јављају пукотине у које вода приликом првих падавина продире и одлази у реципијенте, у дубље делове земљишта.

"Она је недоступна биљкама и самим тим проблем је када киша падне јер нема довољно влаге да се земљиште засити и да биљке добију оно што им је потребно", каже Пивић.

Ни краткорочне, ни дугорочне прогнозе нису охрабрујуће, кажу у РХМЗ-у. У наредних 10-ак дана доћи ће до повећања нивоа Дунава, јер је у Алпима било падавина, али не толико да би се изашло из тзв. малих вода.