Хоће ли ђаци из Србије на екскурзијама посећивати Спомен-подручје Јасеновац

Иницијатива да ђаци иду у Јасеновац потекла је од Музеја жртава геноцида који је већ припремио нацрт са конкретним локалитетима, као и детаљним програмом.

Историчари су идеју поздравили, а Милан Гулић за Радио Београд каже да је, заједно са колегама и раније надлежнима предлагао да српски ђаци иду у Јасеновац, али да се на томе све завршавало.

"С обзиром на то колико је сада ситуација узаврела, питање је да ли ће баш у овом тренутку екскурзије моћи да се реализују, али добро је да је ствар коначно покренута. Сам сам у више наврата покретао исту идеју и увек су одговори били да то није безбедно. Међутим, наше екскурзије већ пролазе недалеко од Јасеновца, водећи обично матуранте ка Француској и Италији и сигуран сам да не би био проблем да се успут обиђе и Јасеновац. Уколико постоји проблем безбедности, не морате ни ићи у Јасеновац, можете свратити у стратиште Доња Градина у Републици Српској које је некада било јединствени део комплекса са Јасеновцем", објашњава Гулић.

Иницијатива о посети Јасеновцу покренула је и питање колико ђаци у Србији знају о логору смрти у НДХ. Већина њих у анкети је рекла да зна. Један дечко је одговорио да је Јасеновац место где је у Другом светском рату почињен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима. Његов друг је додао да је Јасеновац логор у којем је убијено 80.000 људи, али да званично није пријављено више од 8.000.  

Питали смо и родитеље колико у уџбеницима историје пише о Јасеновцу. Мајка једне ученице каже да уџбеник за осми разред обрађује период од 19. до 21. века и да је свега неколико часова посвећено Другом светском рату.  

"Тема Јасеновца уопште није довољно заступљена. Ми ћерки о томе причамо код куће, гледали смо и филм 'Дара из Јасеновца'. Трудимо се да је не идоктринирамо мржњом, али неке ствари морају да се знају", наводи она.

Историчар Милан Гулић каже да се у школама у Републици Српској много више него у Србији, говори о логорима у НДХ. То потврђује и оснивач и председник Удружења "Јадовно 1941" из Бања Луке Душан Басташић. 

"Требало би штампати поред уџбеника и приручнике. И те приручнике и у електронској форми треба ставити на интернет у ПДФ формату. И не треба ту пуно измишљати топлу воду. Погледајте само шта неке од вредних јеврејских организација у Србији раде – ту постоји читав низ приручника", наводи Басташић.

Место највећег усташког логора у Другом светском рату, према подацима Јавне установе Спомен-подручје "Јасеновац", годишње посети око 120 организованих група. Од тога, 33 из Хрватске, а 88 из околних земаља, највише из Словеније – 19, 17 из Италије, 12 из Америке и тек на четвртом месту – десетак из Србије.