Повереник о информаторима о раду органа власти: Информације грађанима доступне кроз пар кликова

Измењеним и допуњеним Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, органи власти биће дужни да израђују информаторе о свом раду у електронском облику, преко јединственог информационог система.

Грађани Србије на једном месту моћи ће да приступе информаторима свих органа, док ће служби поверeника бити олакшано праћење испуњења обавезе органа да објаве и ажурирају свој информатор.

Милан Мариновић рекао је за РТС да су органи власти, према Закону, у обавези да до 17. новембра ове године објаве свој информатор о раду.

Процена је, додаје повереник, да 10.000 органа власти треба да их израде и објаве.

"До сада, нажалост, иако је Закон почео да се примењује 17. фебруара, свега око сто органа власти је израдило свој информатор о раду, а само 11 је објавило у јединственом информационом систему, што је скандалозно мало", указује Мариновић.

Објашњава да су и до сада органи власти, њих 3.000, имали обавезу да израђују информатор о свом раду, али да су их аутономно објављили на свом сајту.

"Градска управа, градоначелник, скупштина општине, центар за социјални рад, школа, дом здравља, болнице... сви су они органи власти. Законом је прописано да се то ради на јединственој платформи коју води и одржава повереник", каже Мариновић.

Каква је корист за грађане

Додаје да грађани имају користи, јер не морају више да подносе захтеве за приступ информацијама од јавног значаја.

"Идеја је, не само код нас већ и у целој Европи, да што више информација о раду било ког органа власти, на било ком нивоу буде транспарентно, јавно објављено, доступно свима, да не морамо да тражимо податак који можемо уз пар кликова да видимо", истиче повереник.

Подсећа да је на сајту повереника објављено видео-упутство за попуњавање информатора о раду.

Објашњава да је раније било девет врста података које треба да садржи информатор, а сада је тај број 24.

Какве су казне

Према његовим речима, поверник је први пут добио могућност и овлашћење да ако неки орган власти не изради свој информатор и не ажурира га у року, у складу са Законом, може да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка против руководиоца органа власти.

"Органи власти и руководиоци нека буду уверени да ће повереник своје овлашћење користити од 17. новембра. Казна није велика – од 20.000 до 100.000 динара – али није поента у казни. Поента је да се поштује законска обавеза и да свако кога интересује нека информација може да је добије на лак, једноставан начин", указује Мариновић.

"Расте број пријава због кршење података"

У Европи се сваки дан поднесе више од 300 пријава због кршења заштите података.

Мариновић каже да је дневни просек у Србији 2021. године био 2,4 захтева, те да ове године тај број расте. "Највише су угрожени наши подаци на друштвеним мрежама, интернету на разне начине. С једне стране смо и сами криви – олако дајемо своје податке када желимо да наручимо робу, услугу. Прочитајте политику приватности", указује Мариновић.