Радисављевић за РТС: Сведоци сарадници оправдали постојање у борби против организованог криминала

У интервјуу за РТС, Миљко Радисављевић објашњава између осталог у којим се све ситуацијама тужилаштво за организовани криминал одлучује да некоме додели стасус сведока сарадника и да ли они могу у потпуности бити ослобођени од казне.

Механизам настао у Италији током обрачуна тамошњих власти са сицилијанском мафијом, Србија примењује тачно две деценије. Какве резултате је дао и да ли се криминалним клановима може стати на пут без сведока сарадника?

Што се Италијана тиче да у праву сте, 70-их прошлог века Италија се суочавала са проблемом који се односи на организовани криминал. Просто су били принуђени да траже начин како да се са тим проблемом носе успешније.

И колеге, из Италије са којима сам сарађивао много пута када говоре о институт сведока сарадника или покајника кажу да је то један од елемената њихове стратегије за борбу против мафије.

Друга два елемента су посебан режим издржавања казне затвора за лица која су осуђена као припадници мафије и одузимање имовине.

Када говоримо о Србији и ми смо као Италија под теретом 90-их година у суочавању са озбиљним криминалитетом 200 година били принуђени да 2000. године конципирамо правни оквир за борбу против организованог криминала.

Од када је уведен, постоји дилема ко може да буде сведок сарадник?

Хоћу да напоменем да нема сведока сарадника без судске одлуке, свих ових 20 година питање да ли ће неко добити статус је зависило од одлуке суда поводом иницијативе тужиоца који је тим поводом покретао пред судом.

Поред тих елемената формалних, рекао бих да постоје суштински материјални елементи који морају да буду испуњени, да то лице призна кривично дело поводом поступка који се води против њега,  да би то лице добило статус окривљеног сарадника.

И други елемент се односи на значај његовог исказа, његовог потенцијалног сведочења, дакле, мора да се ради о особи.

Исказ у великој мери омогућава да се докаже кривично дело или да се открије или да се чак понекад спречи кривично дело из надежности Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине. 

У свету се дешавало и да високо позиционирани припадници организованих  криминалних група добију тај статус. Па је тако чувени Семи Бик добио свега пет година затвора за убиство 19 људи, јер је захваљујући његовом сведочењу четрдесетак припадника тог клана добило вишедеценијске казне. Од чега све зависи додељивање тог института?

Овде код нас по слову закона организатор криминалне групе може добити статус сведока сарадника једнако као што лице које је правосудно осуђено као организатор криминалне групе, осуђен на казну затвора од 40 година не може добити тај статус окривљеног.

Постоје још неке друге компоненте које нису тако очигледне, а о којима се итекако воде рачуна. Оне се тичу бенефита које окривљени може добити ако добије статус сарадника правде. Када говоримо о тим стварима мислим пре свега на санкцију, њену врсту и њену висину.

Многи се одлуче да оцинкаре сараднике да би сачували себе, али могу ли они у потпуности бити ослобођени казне?

Према слову Закону из 2002. правило је било да сведок сарадник када испуни своју обавезу буде ослобођен од казне. Било је много примедби на такво решење и 2011. године то решење је кориговано. Тако да данас остаје и даље могућност да сведок сарадник буде ослобођен казне.

Постоји могућност да тужилац одустане од оптужбе против сарадника правде онда када он испуни своје обавезе које је преузео по споразуму, али исто тако постоји могућност да се у споразуму одреди врста и висина санкције која ће бити изречена окривљеном сараднику.

Хоћу да напоменем да имамо сведоке сараднике који су осуђени на 15, 17, година, 4 године.

Ви сте готово деценију били тужилац за организовани криминал и у том дугом периоду било је више случајева где се тужилаштво ослањало на окривљене сараднике. У којим ситуацијама се тужилаштво најчешће одлучи да некоме додели статус сведока сарадника?

Пре свега морам да кажем да је једна од најтежих одлука. Улазак у поступак преговарања са окривљеним који треба да добије статус сведока сарадника. И то је једна процесура која захтева прилично знања, вештине, а рекао бих и значајну дозу професионалне храбрости.

Суочавање с потребом да имате сведока сарадника у предмету је пре свега диктирано вредновањем доказног материјала и проценом да ли ће бити довољно за правоснажну осуђујућу пресуду.

То јесте драгоцен извор, али је и осетљиво питање, јер знате да ћете морати за узврат да учините бенефите особи која је припадник организоване криминалне групе. 

Закон сведоке обавезује да говоре истину, међутим може ли им се веровати у потпуности?

Оног момента када се неко лице кандидује за сведока сарадника и изрази жељу да сарађује са тужиоцем, прво има обавезу да у једном неформалном излагању и писаној изјави у року од 30 дана изнесе сва своја сазнања која има о догађајим којима може да сведочи.

Зашто то радимо? Пре свега радимо како бисмо пружили тужиоцу да провери у којој мери је то казивање истинито и у којој мери се ослањана на друге доказе који тужилаштво располаже.

И данас се верује да се не би дошло до убица премијера Зорана Ђинђића да није било  сарадника сведока Чумета и Багзија, пре свега, и захваљујући њиховим исказима се дошло до осуђујућих пресуда. Колико таквих предмета је било где су сведоци сарадници били кључни?

Искуство наше за ових 20 година говори да су сведоци сарадници оправдали постојање тог института и података да је од 27 окривљених колико је добило статус сведока сарадника само један одустао од сведочења. 

Морам да кажем да у свим предметима где смо имали сведоке сараднике као извор резултати су били више него повољни. Сваки предмет завршен је осуђујућим пресудама.