За 20 година примене статус сведока-сарадника добило 27 оптужених – интерес или покајање

Тренутак највеће демонстрације моћи сицилијанске мафије – убиство судија Ђованија Фалконеа и Паола Борселинија 1992. године – уједно је почетак краја најјаче и најпознатије криминалне организације у свету.

Да би стала на пут Коза ностри, италијанска влада поставила је неколико стубова, међу њима у процесуирању мафије служила се сведочењима покајника.

Да се ослања на исказе оних који су учествовали у кривичним делима и пристали да сведоче против својих сарадника, српско тужилаштво почело је 2002. године, када је по узору на италијански модел уведен институт тадашњег сведока-сарадника, данашњег окривљеног сарадника.

"Генерална идеја је да се на неки начин поштеде мање рибе да би се дошло до крупнијих риба, ајкула", каже проф. Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду.

Због тога закон прописује да статус сведока-сарадника не може да добије организатор те криминалне групе. Сви остали окривљени са тужилаштвом могу да преговарају.

"Пре свега морам да кажем да је то једна од најтежих одлука – преговарање са окривљеним који треба да добије статус сведока-сарадника. И то је процедура која захтева прилично знања, вештине, а рекао бих и значајну дозу професионалне храбрости", каже Миљко Радисављевић, заменик републичког јавног тужиоца, некадашњи тужилац за организовани криминал.

"Тај механизам у ствари је последица доказног дефицита, што се односи на доказивање организованог криминалитета. Због тзв. закона ћутања – оно што је чувено, омерта на Сицилији и у Коза ностри – те хомогене повезаности припадника групе, врло тешко се долази до доказа уобичајеним општим доказним методама", рекао је Шкулић.

Доказе и информације које могу да понуде тужилаштву потенцијални сведоци-сарадници у року од 30 дана морају да напишу својеручно. Онда тужилаштво процењује колико су важни и истинити.

Адвокат Вељко Делибашић каже да је важан мотив окривљеног да добије што је могуће блажу санкцију, односно евентуално мању казну.

"То је једини мотив сваког окривљеног и оно што је потпуно неспорно ти окривљени сведоци, покајници, они се нису променили преко ноћи, нису постали добри људи који желе да помогну државним органима. Напротив, они су такви какви јесу. Али просто у тој некој трговини они помажу полицији да расветли кривично дело и у том контексту за то добијају одговарајућу награду", каже Вељко Делибашић.

Новим законом уведена и нова решења 

Награда је до 2011. године била ослобађање од казне. Међутим, новим законом уведена су и нова решења, да тужилац одустане од оптужнице против сведока сарадника или да се у споразуму прецизира врста и висина казне која ће бити изречена.

У деценији дугој каријери некадашњи тужилац за организовани криминал склапао је, каже, различите споразуме. А било је и оних где су сведоци-сарадници добијали и 14 и 17 година затвора.

"Искуство наше за ових 20 година говори да су сведоци-сарадници оправдали постојање тог института и податка да је од 27 окривљених, колико их је добило статус сведока-сарадника, само један одустао од сведочења. Морам да кажем да у свим предметима где смо имали сведоке- сараднике као извор резултати су били више него повољни. Сваки предмет завршен је осуђујућим пресудама", каже Миљко Радисављевић.

Међу њима је и пресуда за убиство премијера Зорана Ђинђића. И две деценије касније верује се да у том предмету не би дошло до осуђујуће пресуде да први покајник у историји домаћег правосуђа Љубиша Буха Чуме и Дејан Миленковић Базги нису открили информације и доказе тужилаштву.