Савети за безбедно плаћање у иностранству, обратите пажњу на три ствари

Сезона годишњих одмора је нажалост и сезона многих превараната и лопова. Александар Станојевић из НБС каже да особа из Србије, према одлуци за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства, може преко банке да пренесе износ до 10.000 евра, што се такође односи и на готовину.

"Постоје одређене ситуације када резидент може да изнесе и више од 10.000 евра, ако је реч о наследству. Одлука је јавно доступна на сајту НБС, преко којег грађани могу да се информишу", објашњава Станојевић.

Три ствари на које треба обратити пажњу

Станојевић саветује да корисници картица у иностранству треба да обрате пажњу на накнаду коју наплаћује банка која је издала картицу, посебно за мале трансакције. "Та накнада је другачија и по правилу виша од оне која се наплаћује за подизање новца у Србији", каже Стојановић.

Додаје да треба да воде рачуна и на додатну накнаду коју могу да имају банке прихватиоци, чији је банкомат у иностранству.

Као трећу ствар, наводи да је важно да се обрати пажња када се кориснику понуди да изврши трансакцију у динарама.

"Конверзија из локалне валуте у динаре је конверзија која може да буде неповољна за корисника. Треба да провере и одлуче да ли да прихвате трансакцију, односно њено извршење у нашој или локалној валути", објашњава Станојевић.

Шта када се картица изгуби

Истиче да је на предлог НБС 2014. године, донет Закон о платним услугама, према којем су банке у обавези да имају контакт центар, који је доступан корисницима 24 сата.

"У случају да корисници изгубе картицу или да им она буде злоупотребљена, врло је важно да у што краћем временском року контактирају своју банку и доставе ту информацију, након чега ће банка блокирати картицу", објашњава Станојевић.

О плаћању на интернету

Говорећи о трансакцијама на интернету, Станојевић каже да постоји константни раст на тржишту. "На интернету, ако погледамо први квартал 2022. године, односно први квартал 2021, имамо раст трансакција од 26 одсто и преко 30 одсто у волумену", истиче.

Каже и да код безготовинског плаћања постоји специфичности – често се накнаде са једног платног инструмента, преливају на други платни инструмент.

"Пример тога су платне картице иностраних картичних система када банке приликом тих трансакција генеришу значајне губитке, које не наплаћају накнаду од корисника. Накнаду пренесу на други платни инструмент или уведу неку нову накнаду", каже Станојевић.

Наглашава да НБС интензивно ради на поспешивању коришћења платних инстумената који носе ниже трошкове, попут динакард картице и инстант плаћање.