Kaд вода продире кроз зидове и потопи намештај у стану, ко је одговоран

Зграда је завршена пре само две године, а на први јачи пљусак вода је продрла у станове - кроз зидове.

"Вода је буквално из зидова извирала, па је у року од непуних десетак минута комплетан намештај пливао. Вода се изливала у ходник и кроз купатило је цурила комшиници на плафон, која је исто имала поплаву у свом стану", каже једна од станарки зграде.

Јелена је штету пријавила инвеститору, Грађевинској дирекцији Србије.

Катарина Конц из Грађевинске дирекције истиче да уколико се испостави да је до продора воде дошло услед неког пропуста извођача то је свакако оправдана примедба.

"Ми ћемо дати налог извођачу да се примедба отклони али такође уколико је до продора воде дошло услед неодржавања заједничких садржаја у објекту, а у то спада и редовно чишћење олука, сливника, решетака у гаражама онда морам да напоменем да је то обавеза стамбене заједнице", објашњава Концева.

Иако у згради постоји обавештење да се у случају било каквих проблема позове фирма за инвестиционо одржавање, то нико није учинио. Али остаје питање квалитета градње и поштовања стандарда струке.

Весна Руменић из Републичке инспекције - Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, наглашава да ту могу да буду одговорни извођачи радова и надзорни органи који нису вршили квалитетну контролу.

"Надзорни орган је у обавези да врши контролу комплетне атестне документације. Пропусти настају у завршним радовима где нема контроле", поручује инспекторка Весна Руменић.

Шта каже струка 

Душица Гаковић, директор продаје Дека инжењеринга каже да сви у ланцу који учествује у изградњи непокретности су одговорни - од пројектанта, техничке контроле, извођача радова, надзора.

"Људи који су радили технички пријем и наравно инвеститор као круна свега тога је веома одговоран и у том неком смислу по закону о планирању и изградњи две године је гаранција на све радове у стану а с тим да је десет година на кров и конструкцију и хидроизолацију", поручује Гаковићева.

Струка сматра да се локалне власти баве само формалним усвајањем урбанистичких планова, а да је на великим градилиштима провера комплетног материјала практично немогућа.

Резултат су често - стамбени објекти високе спратности на уским парцелама, и превелики притисак на инфраструктуру водовода и канализације која не прати новоградњу.

"Велики број инвеститора, руковођен тиме да што пре оствари што већи профит, у суштини тежи да што брже гради, користи што јефтиније материјале да максимизује профит, узда се на неки начин у наше пословично неефикасно судство", сматра профрсор Димитрије Закић са Грађевинског факултета, Института за мaтеријале и конструкције.

Готово 16.000 архитеката и инжењера има лиценцу Инжењерске коморе Србије - потврду да су стручни и одговорни. И поред свих проблема, кажу, не знају да је неком лиценца одузета.