Осам градова у Србији има лошији ваздух од најзагађенијег града у ЕУ

Шведска и Португалија имају градове са најчистијим ваздухом у Европи. У последње три деценије политика смањења загађења ваздуха довела је до побољшања ваздуха на Старом континенту. 

Веома опасним ваздухом сматра се када годишња средња вредност ПМ честица прелази 25 микрограма по метру кубном, која је премашена само у три града, у Пољској и Италији.

"Последњи град на тој листи је град Нови Сас у Пољској са око 27 микрограма по метру кубном концентрацијом средњом годишњом ПМ 2,5 честица. Градови у Србији као што су Ваљево, Ужице, Ниш, Смедерево, Косјерић, Поповац имају концентрације изнад 28 микрограма по метру кубном. Нови Пазар има концентрацију средњу годишњу од скоро 48 микрометрара по метру кубном, дакле два пута више него најзагађенији град у ЕУ", каже мр Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

Према извештају ЕЕА половина држава чланица су испуниле све своје националне обавезе за смањење емисија.

"Ми имамо усвојене законе који су преписани из Европске уније, и закони и подзаконска акта, али негде у том ланцу одговорности зашкрипи па се не примењују баш доследно и тај инспекцијски надзор мало закаже", каже др Мирјана Перишић са Института за физику.

Истиче да су подаци из мониторинга само полазна основа за даље управљање квалитетом ваздуха.

"То у нашем случају изостаје. Значи, ми након тог мерења не предузимамо ништа више у односу на стање какво је лоше. Оно што утиче на квалитет ваздуха то је експанзија индустрије која се дешава у последње време код нас и то само доприноси да ваздух буде још лошијег квалитета", рекла је Перишићева.

Према Директиви, 2020. година је довела до преласка на нови, амбициознији низ националних обавеза за смањење емисија, како би се смањио штетан утицај загађеног ваздуха на здравље људи.

Пулмолог: Аерозагађење утиче и на когнитивни развој код деце 

Проф. др Драгана Јовановић, пулмолог, каже да свако повећање на пример од 10 јединица носи повећан ризик, од неколико процената за смрт од кардиоваскуларних и респираторних обољења.

"И на основу тога ви видите да, у ствари, у неким срединама код нас ризик од кардиоваскуларне и респираторне смрти је у појединим данима и периодима повећан чак за 50 одсто. То је оно што је суштина, то се не очекује, тога не можете видети у другим земљама Европе. Много су мања загађења. Деца кад су изложена свим овим загађењима - долази до тога да, не само да трпе њихови физички органи, већ и ментално здравље. Тако на пример, не само да имају много веће и чешће оболевање од астме, већ у детињству, погоршање астме много чешће, склоност тежим плућним инфекцијама, исто тако имају ослабљена чула. А најгоре од тога што когнитивни развој код деце јесте поремећен и та деца су ментално слабија управо због аерозагађења", рекла је Јовановићева.

Шеснаест термоелектрана на Балкану производи много веће загађење него 250 електрана на угаљ у Европској унији. Изненађују последњи подаци да је производња струје из лигнита у ЕУ повећана 16,2 одсто због енергетске кризе изазване високим ценама гаса, а у региону смањена у просеку 13 одсто, због проблема са застарелим термоелектранама и угљенокопима.

"Наредне зиме можемо очекивати погоршање. Дакле потпуно је јасно да електроенергетска ситуација и у Србији и у Европи неће бити боља у току следеће зиме. Велике земље као што је Немачка враћају у погон термоелектране, код нас ће термоелектране бити носилац производње електричне енергије, а термоелектране су један од основних извора загађења", каже Лекић.

У последње три деценије, у ЕУ се види тренд смањења кључних загађивача ваздуха: угљен-моноксида, амонијака, азотних оксида, оксида сумпора, честица, а изазов остаје смањење амонијака из пољопривреде.