Деца теже подносе врућину од одраслих, шта родитељи никако не треба да раде

Снежана Рсовац истиче да је медијско извештавање подигло свест родитеља и да имају веома мали број пацијената из најосетљивије категорије, тј. деце, која су имала топлотни удар. 

Наводи да се сунчанице повремено јављају и да нису имали тежих облика као последице прегревања и директног излагања сунчевим зрацима.

Објаснила је да терморегулација у организму од рођења постепено сазрева. Код новорођенчади, одојчади и деце млађe од две године, тај систем још није потпуно регулисан за одржавање сталне телесне температуре и, уз то, они у организму имају највише течности.

Најмлађи су, додаје, склони и дехидрирању и последицама излагања сунчевим зрацима.

Навела је и да, како се расте,  сазрева, тако се постиже и боља терморегулацијa, па организам, осим у случају коморбидитета (пратећих болести), може да се избори на адекватан начин.

"Ако говоримо о сунчаници која настаје као последица директног излагања главе топлотним зрацима сунца, како одржавамо температуру, знојимо се и повећавамо опток крви која треба да расхлади тај орган. Али када је нешто директно под топлотом, шире се крвни судови и долази до стања едема мозга", нагласила је докторка Рсовац.

Који су симптоми 

Сунчаница је, прецизирала је, управо то стање које иде са мучнином, повраћањем шест до 12 сати од директног излагања сунцу и зато је неопходно да се деца чувају од директног излагања сунцу.

Симптоми сунчанице и топлотног удара су слични, али начин реаговања организма је много бржи код деце, млађих категорија, брже дехидрирају.

"То стање код топлотног удара када је организам изложен високој температури, када долази до краха у терморегулацији, одједном се прегрева организам и онда долази до прерасподеле крви и развоја најтежег шокног стања", упозорила је докторка.

Шта родитељ мора одмах да уради 

Докторка Рсовац саветује да је при било ком излагању топлоти неопходно одмах извести дете у хладовину и расхлађивати, смањити телесну температуру.

Ако је поремећај стања свести, конфузност, поспаност не инсистирати на давању течности на уста, већ се обратити хитно лекару који ће дати инфузију и применити остале мере да се стабилизује стање.

Шта никако да не раде

"Прво не излагати децу током дана сунцу. Морате климатизовати просторију, али не излагати директно клими децу. Друго, давати довољно течности и лагано облачење. И никако не остављати децу у колима", упозорила је др Рсовац.

Саветује да се у путну апотеку обавезно спакују антипиретици, лекови који регулишу повишену температуру, пробиотици или медицински угаљ за путничке дијареје.

Ако дете има хроничну болест обавезно понети лекове. Такође, понети и антисептик, ханзапласт.

"Немојте претеривати, али немојте ни ићи без тога на пут", поручује Рсовац.