Може ли српски земљорадник да се дигитализује
Пред савременом пољопривредом је комплексан задатак: како произвести довољно хране високог квалитета са минималним улагањима, а притом не загађивати животну средину.
Када се сусретну традиционалан начин производње и савремене технологије издваја се једно питање - да ли је српска пољопривреда спремна за дигитализацију?
"Процене су да негде 2-3 одсто пољопривредних произвођача у Србији користи неки вид дигиталних пакета или дигиталне опреме. Комплексом сензора, актуатора и софтверских пакета, односно апликација којима се може управљати, покривен је још нижи проценат, рецимо пар десетина хиљада хектара", наводи проф. др Зоран Милеуснић са Пољопривредног факултета у Београду.
Примере добре праксе треба преписивати из развијених европских земаља. Холандија је још деведесетих година покренула програм дигитализације пољопривреде под паролом "два пута више хране са дупло мање средстава".
Две деценије касније, Холандија је по извозу пољопривредних добара убедљиво водећа у Европи и друга у свету.
"Едукација је можда један од највећих проблема шире примене дигиталних технологија јер практично људи се, условно речено, плаше новитета и врло скромно улазе јер немају довољно знања. У том контексту ми смо на Пољопривредном факултету направили студијски програм биотехнички-информациони инжењеринг", наводи проф. Милеуснић.
Анализа снимака из ваздуха
Једна од најуспешнијих домаћих стартап компанија у области пољопривреде развија софтверску платформу која користи вештачку интелигенцију да аутоматизује процесе анализе.
"Ми анализирамо снимке из ваздуха. Највише користимо снимке из дронова, због боље резолуције коју дрон може да направи, али можемо да анализирамо и снимке са сателита", истиче Лука Живковић из компаније Агремо.
Пољопривредници захваљујући снимцима из ваздуха могу тачно да знају колико је биљака никло и у ком су стању, да ли им недостаје вода или ђубриво, као и потенцијални принос.
"Када је реч о пшеници, људе највише занима када прође зима колико је биљака преживело, где се налазе зоне са коровима, детекција стреса, бујност биљака", наводи Живковић.
Подизање свести о значају дигитализације у пољоприведи и субвенције државе у овој области најзначајнији су кораци ка бољем искоришћењу наших природних ресурса.
Коментари