Не мора из војне клупе – ко може да буде део посаде ракетног система "панцир"

И они који не стижу из војне клупе за свега неколико година могу да постану део посаде ракетног система "панцир". 

Марко Пешић један је од оних којима је то пошло за руком. На том систему, у чувеној 250. ракетној бригади, један је од оних који чувају небо изнад Београда и околине. 

"Од малих ногу могу рећи да сам имао визију да бих могао да будем војно лице, тако да ми се остварио сан. Након војног рока пријавио сам се на конкурс у својству професионалног војника, 2017. године сам упућен на курс за подофицире, а 2019. на преобуку за ‘панцир’ где сам и данас", каже Марко Пешић, водник прве класе.

За будуће техничаре за авионе, хеликоптере, радаре, рачунаре, наоружање и другу опрему места има, на пример, у касарнама у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Панчеву, Сомбору. У Јакову на овом конкурсу чека 13 нових подофицира.

Потпуковник Александар Анђић, командант 3. ракетног дивизиона, каже да су младе старешине  значајан потенцијал и будућност ракетних јединица у извршавању наменских задатака у заштити суверенитета Републике Србије.

"Процес обучавања траје шест месеци, у прва три месеца вежбају гађање, имају стројеву обуку, после је стручно-специјалистичка обука, доласком у јединице они имају добру основу за даље усавршавање, старије колеге им несебично помажу и преносе знања", додаје Анђић.

Уз специфичне провере и услове за кандидате који су способни за службу у Војсци, стоји и старосна границу од 27 година.

Ако све испуне, могу да постану део бригаде која је за постигнуте резултате у одбрани земље 1999. године одликована највећим ратним признањем – Орденом народног хероја.

Иначе, 250. ракетна бригада чува сећања на 28 својих припадника који су дали живот за одбрану земље.