Када је најбоље примити вакцину против ХПВ-а

Епидемиолог Градског завода за јавно здравље др Ивана Беговић Лазаревић рекла је у емисији Око да су прошлог четвртка вакцине дистрибуиране домовима здравља, а у понедељак се почело са вакцинацијом.

У Београду је дистрибуирано 1.160 доза, а у неким домовима здравља до краја недеље неће ни бити више вакцина због великог интересовања, као што је то у домовима на Палилули и Новом Београду.

"Надамо се да ћемо већ средином наредне недеље добити нове количине, да би се имунизација без прекида одвијала", каже др Беговић Лазаревић, додајући да сва деца имају подједнако право да буду вакцинисана, и то о трошку РФЗО.

Имунолог Медицинског факултета Универзитета у Београду проф. Милош Марковић каже да је реч о сјајној вакцини, изузетне безбедности која индукује изузетно снажан имунски одговор.

"Можда смо кренули касно, али са најбољом вакцином доступном у свету", рекао је проф. Марковић.

Зашто је боље раније дати вакцину 

До навршених 15 година вакцина се прима у две дозе са размаком од 6 до 12 месеци, а ако се даје после 15. године вакцина се даје у три дозе – друга 2 месеца после прве, а трећа 6 месеци после прве дозе.

Др Марковић објашњава да млађа деца примају вакцину у две дозе, јер њихов организам прави више антитела, брже реагују на вакцину.

Истиче и да нема тенденције да стечени имунитет опада, да је могуће да штити деценијама, а можда и доживотно.

"Неко помисли да није прерано да прими, па да му ослаби имунитет, али боље је раније, јер је бољи имунски одговор", каже др Марковић.

Додаје да смо далеко од колективног имунитета, када ће бити заштићени и невакцинисани, али да сваки вакцинисани доприноси томе. "Оно што знамо је да су мушкарци заштићени када је преко 80 одсто обухват вакцинације код девојчица. Сви тежимо томе, али није лако достижно", каже проф. др Марковић. 

Половина оболелих жена јавља се лекару када је већ прекасно 

Директор ГАК у Вишеградској проф. др Александар Стефановић наводи да чак 1.400 жена оболи од рака грлића материце, а свака трећа премине.

"Ми на конзилијуму имамо преко 1.000 пацијената годишње са различитим малигнитетима, а рак грлића материце најчешћи. Поражавајуће је да се више од половине жена јави у поодмаклом стадијуму, када се више не могу оперисати већ се лече другим методама", каже проф. др Стефановић.

Додаје да је реч о најпревентабилнијем раку када је реч о гинеколошким канцерима. Наиме, рак јајника је најмалигнији, али за њега не постоји скрининг, док га за рак грлића материце има.

"Борили смо се и за вакцину која је дошла и очекујемо да ћемо, комплементарно са секундарном превенцијом и папа тестовима, достићи оно што су високоразвијене земље урадиле – десетоструко смањење инциденције рака грлића материце", закључио је др Стефановић.