Јун је национални месец менталног здравља – разговарати и не патити у тишини, поручују лекари

У другој години пандемије, сваки шести испитаник је имао неки душевни поремећај. Испитаници су имали од 18 до 65 година. Највише су се жалили на нерасположење, анксиозност, проблеме са спавање, али је била и повећана злоупотреба алкохола.

Проф. др Ивана Сташевић Карличић, истиче да учесталост депресивног поремећаја уопште популације од 2, 2 одсто, генерализованог анксиозног поремећаја од 1,9 и паничног од 0,4 одсто, свакако нису цифре које говоре у прилог томе да је криза у вези с пандемијом коронавируса значајно утицала на ментално здравље.

Међутим, објашњава да то што се нисмо разболели и што немамо пуне дијагностичке критеријуме за неку болест, још увек не значи да се добро осећамо и да добро управљамо својим здрављем. 

Како проверити ментално здравље

"Здравље за све" је доктрина коју доследно прати Министарство здравља и још један инпут за више превенције и промоције менталног здравља.

Најавила је да од данас Министарство здравља, Клиника "Лаза Лазаревић", Институт за Јавно здравље "др Милан Јовановић Батут" спроводити активности у оквиру националног месеца менталног здравља. 

Фестивал менталног здравља ће се први пут у Београду, одржати 18. јуна на Тргу Републике и учествоваће сви професионалци који се баве заштитом менталног здравља из јавног и невладиног сектора.

"Показаћемо људима колико ништа не боли разговор с психолозима, психијатрима, с људима који брину о томе како се осећате, како размишљате и како се понашате. Радићемо бесплатне скрининге", навела је Сташевић Карличићева.

Сваки дан је изазов

Проблеми на глобалном нивоу су пандемија, рат, мајмунске богиње, људи се брину да ли ће имати довољно хране, струје и питање је како да се изборе са свим тим информацијама. 

Докторка указује да је цео живот стрес и да сваког дана живимо с неким изазовима.

"Сви актуелни проблеми су изазови света и у њима нисмо сами. Оно што је важно је да научимо људе да разговарају о свим темама, да не заобилазе тешке теме и да не пате у тишини, већ да науче да читају своје емоције, да говоре јасно о њима да маркирају оне људе који су им значајни да разговарају о томе", саветује она.

Наглашава да је здравствени систем Србије довољан да пружи стручну помоћ, а посебно истиче помоћ Сервиса за заштиту менталног здравља на број телефона 0800-309, који је бесплатан и ради 24 сата.

Такође, важно је и што је и тај сервис анониман за све људе који имају страх или неку другу врсту стигме у вези с менталним здрављем.

Дојаве о бомбама - угрожавајући изазов

Наводи да су дојаве о бомбама животно угрожавајући изазов и да су одрасли узори деци, како у размишљању, тако и у емоционалном дођивљавању и ношењу са стресним ситуацијама.

"Разговарајте с тим на уму с децом, не кријте лоше и тешке вести и смањите, то је савет и СЗО, присуство на друштвеним мрежама, јер мноштво нереалним информација заиста доноси погоршање менталног здравља", савет је докторке.

Нагласила и је велику улогу медија у свему и да начин извештавања о таквим стварима може појачати утисак неизвесности и страха.

"Мислим да је добро да сви заједно радимо на превенцији тако што ћемо све информације које могу бити застрашујуће доносити опрезно и онда када смо тек сигурни у њих", поручила је Сташевић Карличићева.