Kоординаторка УН за РТС: Зима с порастом гладних у свету, у Србији не очекујемо несташице хране

Статистика је поражавајућа за човечанство за 21. век – сваког минута у свету од глади умре 11 особа, а број гладних се повећао шест пута за годину дана. Према најгорим прогнозама, наредна зима могла би да буде једна од најкритичнијих у последњем веку. 

Франсоаз Жакоб је за РТС истакла да системи хране трпе притисак у последње две године и да то није само због рата у Украјини већ и због ковида, као и због последица климатских промена.

Истина је, каже, да је ово незабележени пораст цена хране и бележе се прве несташице које се разликује од региона до региона, а у Северној Африци ће следеће зиме бити великих несташица житарица.

"У Србији не очекујемо велике несташице хране, јер је Србија самодовољна земља кад је реч о производњи и снабдевању храном", истакла је Жакоб.

Русија и Украјина су једне од највећих произвођача хране, пре свега житарица, а неке од намирница су заглављене у лукама у Украјини, што додатно, указује отежава ситуацију. Уз то,  очекује се да ће и жетва бити за 20 посто мања.

Зима с несташицама и порастом гладних

"Биће несташица нареднe зимe, али ће се разликовати од делова света. У целом свету тренутно је око 10 посто популације, око 800 милиона људи у ризика од глади. Ако цене енергената наставе да расту, очекујемо додатних десет до 15 милиона гладних људи у свету", упозорила је Жакобова.

Томе додаје и повећање од 10 до 15 посто људи, који још нису гладни, али су у ризику да буду. Међу њима су најугроженија деца, али и жене. Жене су десет пута више угроженије у односу према мушкарцима, док су деца од самог рођења угрожена и то је питање које УН највише брине.

У Европи и Србији проблем гојазности

Већина потхрањених људи живи у Африци, где је и највећи пораст броја гладних, затим у Азији, Латинској Америци и на Карибима. 

Кад је реч о потхрањености у Европи, указује да се она највише односи на одређене заједнице и домаћинства, док је Украјини пружено доста ургентне помоћи од када је рат почео.

У Украјини је, наводи, забележена и структурна потхрањеност услед високе стопе сиромаштва у одређеним заједницама.

"У Европи и Србији постоји смањење потхрањености, али у одређеним заједницама се бележи пораст гојазности. Постоје мала деца и део популације који су због лоше исхране гојазни", рекла је координаторка УН.

Истиче да УН у неким земљама пружа доста ургентне помоћи, али да увек раде на структурним реформама, тако да свака земља буде у самодовољна у производњи хране или да смањи своју зависност од увоза.

Такође, раде и на промовисању појма одрживих система снабдевања храном.

"Србији највећа претња суша"

Жакобова је истакла да је Србија развила мапу развоја одрживих система снабдевања храном и да треба знати да системи производње доприносе 15 до 30 одсто емисије угљен-диоксида, да значајно утичу на климатске промене.

"Ако говоримо о Србији, највећу претњу ове године,поред цене, ђубрива представља суша", указала је она.

Навела је да скоро једна трећина хране буде бачена и да се УН труде да раде с владама као и са Србијом да се смањи бацање хране.

"У Србији се баци 15 до 20 посто хране. УН сарађују са супермаркетима у Србији како би видели како би то могло да се побољша поступање с преосталом храном. Суштина је да се промене неке старе навике као и да се уведу иновације у пољопривреду, да смањимо наш отисак у животној средини и смањимо ризик од несташице хране", прецизирала је Жакобова.

Нуде ли богати помоћ

Сматра да милионери и милијардери увек могу да помогну на разне начине, али да та финансијска помоћ не решава узрок неједнакости. 

"За нас је веома важно да они ревидирају начине на које послују, да обезбеде пристојне услове за раднике. Ту се говори о расподели богатства да смањимо неједнакост", оценила је она.

Србија има 28.000 милионера, најбогатији заради пола милиона евра месечно. Нешто више од једне петине најбогатијих је на Новом Београду, следе Нови Сад и Земун. 

На питање колико њих је понудило помоћ, Жакобова каже да не зна за такве иницијативе, али да УН сарађују с фирмама из приватног сектора у Србији и да је врло могуће да су неке од њих у власништву неких милионера.