Тим Института за судску медицину анализира патолошке промене које настају због ковида

Алимпијевић истиче да је реч о десетинама случајева који су анализирани. Истраживања укључују и детаљне хистолошке анализе, микроскопске и генетичке анализе преминулих од коронавируса како би се употпунила слика.

Према његовим речима захваљујући савременој сали, која је опремљена тако да штити особље, Институт је наставио са активностима и раде се обдукције од ковида.

"Поента је била да се заштити здравствено особље које долази у контакт са инфективним материјалом, односно телом. Суштина је да нам је сада у потпуности омогућено да радимо обдукције у свим оним случајевима где постоји судско медицински интерес, да се безбедно утврди узрок смрти и начин на који је неко повређен и томе слично", објашњава управник Института за судску медицину.

Додаје да је Институт за судску медицину један од најстаријих на овим просторима. Годишње се у њему уради 1.200 обдукција и тај број стално пада.

"То није ситуација смо у Србији. Ми смо сада на 1.200 обдукција годишње, од тога је око 1.000 обдукција које наложе судови и тужилаштво. То је наша примарна улога да утврдимо да ли је нека смрт везана за кривично дело. Ако погледамо како је то изгледало пре 40 година, исто у Београду, радило се око 1.500 само судских обдукција а Београд је имао дупло мање становника", објашњава доктор Алимпијевић.

Наглашава да је пад је не само у апсолутном већ и релативном броју и нада се да ће у сарадњи са тужилаштвом и градском управом доћи до тога да се обдукције раде по налозима мртвозораца.

"То је пракса која би требало да постоји и законом је превиђено али буџет града Београда, који би требао да покрива трошкове тих обдукција, који нису мали, нема такву буџетску линију", каже Ђорђе Алимпијевић.

Каже да се обдукцијом раде провере ДНК анализа, анализа мртвих тела, вештачења када је реч о насиљу, трговини људима.

"Основ обдукције је да потврди неку сумњу у насилну смрт и да открије да ли је неко убијен", истиче Алимпијевић .

Страни и домаћи стручњаци судске медицине ових дана су на заједничком скупу у Београду.

"Сарадња у науци је веома важна, битна је мобилност, да није тако не би постојали програми попут „Еразмус плус" посредством кога смо и омогућили боравак госта из Љубљане професора Томажа Зупанца који је директор Завода за судску медицину у Љубљани. Ту је и чувена форензичарка Шери Фокс која ради за Међународни комитет Црвеног крста и Свен Бенхауз који води тим за идентификацију жртава у масовним несрећама", рекао је управник Института за судску медицину "Милован Миловановић" Ђорђе Алимпијевић .