Геотермалне воде су неисцрпне – где су налазишта и колико их користимо

Геотермалну енергију у Србији користи око 5.000 објеката. Исплативост се у Богатићу већ потврдила. У свакој грејној сезони уштеде од 100.000 до 150.000 евра, а за шест година исплатиће се целокупна инвестиција.

"Циљ нам је да овај природни ресурс, богатство с којим располажемо искористимо у друге сврхе. Пре свега ту мислим у развој привреде, бањски туризам, пољопривредну производњу, али и да га у догледно време ставимо на располагање грађанима, у смислу да и домаћинствима овде у центру Богатића, преко хиљаду кућа и домаћинстава у догледно време прикључимо на топловод", каже Матија Миловановић, помоћник председника Општине Богатић.

За разлику од фосилних горива која се не обнављају, геотермалне воде су неисцрпне. Могу да трају милијарду година.

"То су воде температуре преко 20 степени. Најперспективнија подручја су северни део Војводине, уз границу са Румунијом и Мађарском, затим Срем и Мачва. Мачва је посебно подручје које се истиче и југоисточна Србија, то је подручје од Јошаничке бање, преко Куршумлијске бање, Луковске и Пролом бање", наводи др Тања Петровић Пантић, хидрогеолог Геолошког завода Србије.

Које су предности геотермалне енергије

Главна предност геотермалне енергије је лако коришћење уз релативно једноставну и јефтину технологију. Данашња је ограничена на дубине бушења до 10 километара.

"Укупне, неке максималне количине воде на том подручју Србије се процењује на 1.200 литара у секунди. А ако говоримо о укупно инсталисаним капацитетима, односно снази она је 111 мегавата термалних, односно коришћење енергије око 1.500 тона џула годишње", додаје Петровић Пантићева.

У Војводини постоје и 62 вештачка геотермална извора, а јужно од Саве и Дунава још 48 бушотина. Власник свих минералних и природних ресурса је држава.

"Она може пренети право истраживања, односно право експлоатације на привредно друштво или физичка лица, зависно од исказаног интереса, али у коначници увек је власник држава. Дакле, све оно и кад купимо ми неко имање или парцелу итд. наше је само дубина неког хумусног слоја 50, 60 центиметара, све испод тога није наше, него је државно. Типичне концесије нема, плаћају се таксе и дозволе држави и у неким сличајевима постоји плаћање по утрошку енергије која се добија из подземних вода", објашњава Дејан Миленић, професор Рударско-геолошког факултета.

Геотермална енергија значајна је и за грејање и за хлађење. Смањује емисију угљен-диоксида и других загађујућих штетних гасова, који се емитују када се користи фосилно гориво. Еколошки ефекти тога су подједнако важни колико и финансијски.