Одговара ли судија чија оборена пресуда нанесе штету грађанима

Петог октобра изашла је на улицу. Те 2017. са ћерком и малолетним унуцима Добрилу Петровић извршитељи су иселили из стана у коме је, каже, живела дуже од 40 година. Суд је тако пресудио и рекао да мора да врати кључ власнику стана, јер после смрти супруга који је био закупац, она, а ни ћерка, немају право да буду закупци на неодређено време.

Објаснила је да је њена свекрва 1945. године мењала два мања стана на Врачару за већи стан који је био под административном управом Општине Врачар.

"Цела зграда је била национализована и овај стан изузимају из национализације и враћају власнику и ми тако остајемо заштићени станари. Могли смо да живимо ту, мој супруг и моја деца, нисмо имали само право откупа, плаћали смо порез, закупнину власнику", навела је Добрила Петровић.

Судови друга кућа 

По исељењу једино у шта није било сумње је то да ће јој судови и даље бити друга кућа. Уставни је 2019. рекао да Добрила има чврсте и трајне везе са предметним станом и да се зато он може сматрати њеним домом по Европској конвенцији.

После тога, Апелациони суд је преиначио пресуду и наша саговорница стекла је основ да тражи да се врати у стан. О том њеном предлогу, који је наводи поднела још у октобру прошле године, Први основни суд, тврди, и даље ћути. И на наша питања одговара ћутањем.

"Тражила сам да се вратим у стан после пет година, тражила сам накнаду судских трошкова, тражила сам трошкове извршења који су огромни, тражићу све трошкове које сам имала за ових пет година мојих подстанарских, мојих трошкова селидбе, уништено ми је здравље, то не могу да тражим, то ми нико не може надокнадити. Живот ми је једноставно уништен задњих 15 година. Ја сам радила у здравству, уместо сад да седим у парку, да пијем кафу, ја се вуцарам по суду, долазим на телевизију да се жалим. Још се потуцамо по подстанарским собама и собицама и не знам докле ће да траје", напомиње Петровићева.

Ко суди судији и ко плаћа штету грађанима

Суди ли се судији који неправилним или незаконитим радом проузрокује штету странци у поступку и ко ту штету заправо плаћа? Грађани могу да поднесу пријаву против судије. Док за накнаду штете коју се претрпели тужбу подносе против државе, објашњавају у Друштву судија Србије.

"Накнаду штете надокнађује Република Србија осим када се утврди да је судија намерно проузроковао штету, та намера може да се утврди у кривичном поступку, и у том случају Република Србија има право да се регресира од судије", објашњава Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије.

Ни Друштву судија ни Јукому није познато да је неки судија накнадио штету држави Србији коју је она морала да исплати због његове намерне грешке у раду.

"Моје мишљење је да када би се та индивидуална одговорност, односно регресна одговорност, јер би се држава онда наплаћивала од конкретног судије који је поступао, можда би се онда другачије мало ствари посматрале, можда би се мало одговорније радило", наглашава Наталија Шолић из Комитета правника за људска права.

Судија не треба да одговара за накнаду штете која би могла да произађе из обављања његове функције, то диктира међународни стандард, кажу у Друштву судија. Истичу да је у интересу грађана да судија не ради под притиском и страхом од могућих последица.

"За разлику од рецимо адвоката, извршитеља и нотара који своју имовину уносе у делатност коју обављају, они имају своје канцеларије, своју опрему, судија ради средствима у својини Републике Србије. Осим тога немамо ми тако неки висок стандард, те је свакако у интересу грађана лакше им је да се наплате од Републике Србије", поручује Бјелогрлићева.

Високи савет судства није се одазвао нашем позиву да говори, иако су потврдили пријем имејла.