Суштински или само речима – како држава преко конкурса подржава жртве кривичних дела

Саопштење за јавност потписало је четрдесетак организација цивилног друштва, међу којима Аутономни женски ценатр, Комитет правника за људска права, Центар за маме, Европски покрет у Србији.

Сматрају да држава доделом новца на конкурсима показује да жртве кривичних дела не подржава суштински, већ само речима.

Адвокатица из Аутономног женског центра Вања Мацановић каже за РТС да новац који држава додељује на конкурсима не би ни постојао да није жртава.

"Нашим јавним тужилаштвима је Закоником о кривичном поступку дата могућност да, у случају сумње да је неко учинио кривично дело за које је прописана новчана казна или казна затвора до пет година, могу да одложе кривично гоњење и да тиме наложе оном ко је осумњичен да уплати средства у фонд Министарства правде, да надокнади штету или да уради неки друштвенокористан рад, да се подвргне психосоцијланом третману", објашњава Мацановићева.

Истиче да се у 90 одсто случајева, када се примњује опортунитет, управо уплаћују средства у фонд Министарства правде, што значи да та средства не би била уплаћена да неко није осумњичен да је извршио одређено кривично дело према неким жртвама.

"Ово је седми конкурс и оно што се види јесте да највећи део средстава одлази на здравствене установе, установе социјалне заштите, установе образовања, културе, верске установе, а да невладин сектор сваке године добија мање од пет одсто средстава. Ми се не противимо томе да средстава треба да буду подељена свим овим установама, али оно шта је био наш апел овим саопштењем, јесте да организације које пружају помоћ и подршку жртвама и организације које пружају бесплатну правну помоћ у Србији на овим конкурсима не добијају средства", истиче Вања Мацановић.

Каже да је главна замерка то што постоји такав Закон да се жртва, када се примењује овај институт одлагања кривичног гоњења, и не пита да ли је сагласна да се он примени, нема ни информацију о томе да је он примењен, добије тек на крају информацију о томе да је неко испунио обавезу, те да се кривична пријава одбацује и нема право жалбе на то.

"Институт се примењује тако да се крше базична права жртава, а онда држава не показује нимало иницијативе, да каже постоје неке жртве у чијим случајевима се иде у поступак, којима треба подршка, хајде да подржимо организације које подржавају жртве да прођу кроз те поступке што безболније", каже Мацановићева.

Наводи да подаци за 2020. годину показују да је у скоро половини случајева институт примењен када су у питању кривична дела против безбедности јавног сабораћаја, а када је већ нешто дошло пред тужилаштво, то значи да је то било теже дело против безбедности јавног саобраћаја.

Наводи да су ту и кривична дела против имовине, против здравља људи, али нажалост и крвична дела против живота и тела, против полних слобода, против брака и породице.

Доста је, напомиње, кривичних дела где постоје и жртве озбиљних кривичних дела, са повредама, које нису биле питане да ли су сагласне да се нешто друго примени, а не да се кривично гони.