Једно дете може да има чак пет родитеља – подржавати донацију или сурогат мајчинство

У Србији живи неколико стотина деце коју су родиле сурогат мајке у Украјини, Бугарској, Чешкој и Индији. Рођени су и малишани уз помоћ банке репродуктивних ћелија из Данске, која је највећи извозник репродуктивног материјала и које из милоште називају "викинг бебама".

Закон никад не може предвидети све околности које се могу десити као што је сада рат у Украјини. Самим тим се намеће и питање да ли се међу бебама у прихватилиштима налазе и оне које су паровима из Србије родиле заменске мајке.

Ана Митровић Јовановић, начелница Дневне болнице у Клиници "Народни фронт", подсећа на  сличну ситуацију од пре неколико година када је био земљотрес у Непалу, када су тамо сурогат мајке носиле децу за неке парове из Србије.

Тада су неки родитељи остали без деце, јер су неке сурогат мајке погинуле или изгубиле бебе због стреса.

"У оваквим околностима шта ће се десити и како ће парови који евентуално имају трудноћу код сурогат мајки у Украјини добити децу, још не знамо", истиче Митровић Јовановићева.

Да ли подржавати донацију или сурогат

Објашњава да Устав у Србији предвиђа да се мајком зове жена која је родила дете и да је по тој аналогији дозвољено да се раде донације и да се порађају жене које остваре своју трудноћу вантелесном оплодњом са донираном јајном ћелијом.

"Ми њој објашњавамо да, без обзира на то што је генетика тог ембриона, те будуће бебе, заправо генетика њеног супруга и неке донорке, да то што се плод развија у њеном телу, у њеном утерусу, захваљујући утицају тзв. епигенетике ће имати и од ње извесне фенотипске карактеристике, односно може чак и да личи на њу. То сада када вратимо на терен сурогат, онда једно друго искључује. Да ли ћемо да подржавамо донацију или ћемо подржавати сурогат", указује докторка.

С друге стране, истиче да су онда угрожене и стављене у други план жене које нису криве што су се родиле без материце или су је изгубиле због неке интервенције и болести.

Онда су оне, наводи, оштећене, јер њихов репродуктивни потенцијал постоји, оне имају јајнике, јајне ћелије, мужа, партнера с којим могу да имају вантелесну оплодњу и да направе ембрион, али да се тај ембрион нема где да врати.

У том случају једино би сурогат материнство то обезбедило, прецизирала је она.

Напомиње да је пре неколико година било покушаја да се ради трансплантација материце, чак је и у Србији урађена, и рођена је беба. Међутим, то је доста компликована процедура и није нигде у свету заживела као рутинска.

Када је плод генетски дефинисан

Објашњава да је, ако је јајна ћелија од мајке која рађа и њеног партнера, онда тај плод генетски апсолутно од родитеља.

"Значи ако се жена родила без материце, а има јајнике, њена јајна ћелија и сперматозоид њеног мужа праве један ембрион који се враћа трећој особи. Генетика је од тих родитеља, али постоји и епигенетика. Жена носећи ту трудноћу епигенетским факторима утиче на тај плод, значи епигенетика постоји и код донације и код сурогата", истакла је она.

Објашњава да када је жена трудна, она саживи с том трудноћом, веже се апсолутно, а строгим законским процедурама у земљама где је дозвољено сурогат материнство мора да потпише да се одриче на порођају тог детета.

Због тога, указује, постоје одређене трауме тих мајки које носе децу, јер се вежу па не желе после порођаја да дају децу.

Једно дете може да има чак пет различитих родитеља

Наглашава да у тој области правници и етика веома долазе до изражаја, јер у савременој медицини једно дете може да има чак пет родитеља.

"Може да има донора оца, донора мајку, сурогат или биолошког оца с донираном ћелијом или мајку биолошку, а дониран сперматозоид. Значи, то је сада комбинаторика да једно дете може да има пет различитих родитеља", нагласила је докторка.

Наводи да Србија није последњим законом из 2017. године дозволила сурогат материнство, али да је било речи да ће 2019. доћи до неких измена. 

Каже да Републичка стручна комисија није била једногласна зато што у жељи да се свима помогне морате и да вагате, да не би било злоупотреба, то није дозвољено.

"Када неко носи туђе дете, тај је у ризику, ако јој се деси компликација током трудноће и порођаја и дете умре, јер се не може све предвиђети и избећи и најгоре сценарије. Много је ту дилема, а опет ту заиста желимо да помогнемо свима, јер жене које немају материцу нису зато криве и њима треба помоћи, јер оне имају реално оправдан биолошки потенцијал", закључила је Митровић Јовановићева.